Канада покушава да на предстојећем самиту НАТО-а у Турској представи нову мултинационалну одбрамбену банку, која би савезницима омогућила да безбедност финансирају са мање ослањања на Сједињене Америчке Државе.
Предлог долази у тренутку када Европа све више преиспитује стратешку зависност од Вашингтона, због оштрих критика Доналда Трампа на рачун НАТО савезника и све веће неизвесности око будућих америчких безбедносних гаранција.
Отава се нада да ће окупити око десет земаља оснивача нове институције, под називом Банка за одбрану, безбедност и отпорност.
Та банка би могла да обезбеди до 100 милијарди фунти, односно око 133 милијарде долара повољног финансирања за пројекте одбране, војне индустрије, инфраструктуре и отпорности држава савезница.
Иницијатива је део ширег плана канадског премијера Марка Карнија, који позива на јачање савеза „средњих сила” у тренутку када се традиционални поредак предвођен Америком налази под све већим притиском.
Главна канадска преговарачица за овај пројекат Изабел Идон изјавила је да је циљ да се оснивачи објаве управо током НАТО самита, иако се још преговара о конкретним финансијским обавезама.
Очекује се да почетну групу углавном чине европске државе и Канада, док би чланство касније било отворено и за друге земље.
Јужна Кореја је водила продуктивне разговоре о могућем учешћу, али ниједна друга земља Г7 тренутно није близу приступања пројекту.
Кредибилитет банке зависиће од тога да ли ће окупити довољно финансијски снажних чланица да добије највиши кредитни рејтинг, што би јој омогућило јефтино задуживање и повољно финансирање одбрамбених пројеката.
Овај предлог одражава шири заокрет у Европи, где владе све више координишу одбрамбену и спољну политику због непредвидивости САД и растућег притиска Русије, Кине и других глобалних актера.
Рат у Украјини додатно је убрзао ту расправу. Неколико сати пре НАТО самита, Русија је извела један од најтежих напада на Кијев, у којем је погинула најмање 21 особа, а више од 90 је рањено.
На тој позадини, Трамп је поново критиковао НАТО, тврдећи да Америка несразмерно више плаћа за Алијансу од својих партнера.
Иако се његове тврдње односе на укупну америчку војну потрошњу, а не само на директне уплате НАТО-у, политички притисак из Вашингтона већ годинама гура европске земље ка већем издвајању за одбрану.
Свих 32 чланица НАТО-а сада су достигле или премашиле циљ од два одсто БДП-а за одбрану, док су европске земље и Канада забележиле највећи годишњи раст војне потрошње до сада.
Канадски предлог одбрамбене банке зато се види као још један знак да се савезници припремају за будућност у којој безбедност Европе више неће моћи да се ослања искључиво на америчко вођство.
