Наводи да су иранске снаге успеле да погоде један од најсавременијих америчких борбених авиона изазвали су велику пажњу и отворили питање – како је уопште могуће пробити један од најнапреднијих одбрамбених система на свету.
Према анализама, постоји неколико могућих сценарија који објашњавају овај догађај. Један од кључних фактора је употреба напредних противваздушних система, укључујући модернизоване радаре и ракете које могу да детектују и циљају чак и „стелт“ летелице у одређеним условима.
Такође се указује на могућност да је авион био изложен током одређене фазе лета – приликом маневра, смањене брзине или отварања наоружања – када је његова радарска уочљивост већа него иначе.
Неки војни аналитичари наглашавају и фактор засићења одбране, односно ситуацију у којој се истовремено користи велики број дронова и пројектила, чиме се преоптерећују одбрамбени системи и отвара простор за успешан погодак.
Помиње се и могућност да су коришћене комбинације електронског ратовања, укључујући ометање и „слепљење“ сензора, што може значајно умањити предност технолошки супериорних летелица.
Иако званичне потврде о детаљима инцидента још нема, овај случај показује да ни најсавременија војна технологија није потпуно нерањива, посебно у условима интензивног и комплексног савременог ратовања.
Овај догађај могао би имати далекосежне последице по будуће војне стратегије, посебно када је реч о употреби стелт авијације и заштити од савремених противваздушних система.
