Упркос сталним ракетним претњама и ограниченом ваздушном простору, Уједињени Арапски Емирати су успели да одрже летачке операције на својим главним аеродромима, чак и након директних напада током раних фаза сукоба са Ираном. Аеродроми у Дубаију и Абу Дабију су погођени када су ирански напади почели 28. фебруара, а од тада су се суочили са поновљеним нападима, јер је више од 2.000 ракета и дронова лансирано према земљи. Власти Емирата кажу да је отприлике 93 одсто тих претњи пресретнуто.
Док су аеродроми у суседним земљама попут Катара, Бахреина и Кувајта доживели затварања или веће поремећаје у саобраћају, УАЕ су углавном одржали функционалност своје ваздухопловне мреже, према чланку из часописа The National.
Авио-компаније које лете из Абу Дабија и Дубаија ослањале су се на посебно одобрене „коридоре“ летова које су одредиле ваздухопловне власти, дозвољавајући авионима да полете током прозора са нижим ризиком. Подаци служби за праћење летова показују да летови ка западу обично скрећу ка југу одмах након полетања како би избегли ирански ваздушни простор пре него што наставе лет изнад Саудијске Арабије.
Ваздушни простор изнад Омана је био суочен са мањим бројем претњи, а аеродром у Маскату је остао у функцији током већег дела сукоба. Авиони који се приближавају УАЕ понекад се задржавају у одређеним обрасцима изнад територије Омана када се повећа ризик од ракетних удара.
„Затворили смо ваздушни простор, отворили смо га јер се ниво претње променио“, рекао је Пол Грифитс, извршни директор Аеродрома у Дубаију. „Успели смо да задржимо авионе у ваздуху и очигледно да их усмеримо кроз коридоре које је правилно одредила GCAA [Главна управа цивилног ваздухопловства УАЕ] и да задржимо авионе на спољним аеродромима [аеродроми који нису центри] како би се могли безбедно преусмерити уколико постоји претња.“
Између 1. и 12. марта, више од 1,4 милиона путника прошло је кроз аеродроме у УАЕ, иако су укупне операције функционисале са око 44,6 процената нормалног капацитета, према званичним подацима које се наводи у чланку.
Подаци о летовима показују да су у једном тренутку компаније Emirates и Air Arabia радиле са преко 60 процената свог уобичајеног капацитета, док су flydubai и Etihad Airways радиле са приближно 35, односно 30 процената. Међутим, активност је од тада опала након поновног затварања ваздушног простора усред додатних ракетних напада.
Како истиче емираћански лист, ови резултати су у оштрој супротности са другим авио-компанијама из Залива. Катар ервејз је радио са отприлике 10 процената капацитета, док је бахреински Галф ер обуставио летове из своје матичне базе због затварања ваздушног простора, уместо тога обављајући ограничене услуге из Саудијске Арабије. Кувајтски ваздушни простор такође остаје затворен, иако су летови до и из Муската настављени.
Грифитс је навео да проблеми са осигурањем ограничавају неке међународне авио-компаније да лете за УАЕ. „Ако би стране владе осигуравале – што би за њих сигурно требало да буде релативно лако – операције својих авио-компанија за УАЕ, онда ћемо очигледно учинити све што можемо да то олакшамо“, рекао је.
„То је став многих авио-компанија које долазе, да добијају ту подршку од влада како би осигурале своје полисе осигурања.“
Стручњаци из индустрије наглашавају да безбедност остаје главни приоритет. „Говоримо о авио-компанијама са невероватно искусним менаџментом који је прошао кроз многе кризе и безбедносне изазове“, рекао је аналитичар авијације Џон Стрикленд. „Уз основни услов да се безбедност и сигурност могу осигурати, они ће предузети оно што је потребно да репатрирају огроман број људи који су заглављени.“
Безбедносни коридори
Подаци о праћењу летова показују да авиони из земаља Персијског залива избегавају северне руте након полетања, уместо да се приближавају и одлазе преко јужних путева. Авио-компаније избегавају ирански и ирачки ваздушни простор, користећи пажљиво управљане коридоре, иако те руте имају ограничен капацитет.
„Не постоји формални систем авијације који се зове ‘безбедносни коридори’“, објаснио је Конор Хантер, директор операција у компанији Securewest International. „У пракси, оно што људи описују су стандардне руте ваздушног саобраћаја које се користе, којима се даје приоритет или се прилагођавају као одговор на безбедносно окружење.“
Додао је да ове руте функционишу у оквиру успостављених система „региона информисања о лету“ који организују ваздушни простор и пружају критичне податке пилотима.
„Сврха је једноставна: држати авионе унутар предвидљивих, строго контролисаних путања и даље од осетљивијих или подручја већег ризика где год је то могуће“, рекао је.
„Ове руте физички не патролирају борбени авиони. Оне су заштићене надзором, контролом ваздушног саобраћаја, дисциплином у одређивању рута и блиском цивилно-војном координацијом. У овом контексту, предвидљивост и видљивост су праве мере безбедности.“
Упркос ризицима, финансијски притисци такође играју улогу у одржавању летова. „Ако авиони стоје на земљи, посада седи код куће, морате да плаћате за планирано одржавање, и даље морате да плаћате за особље, ако отказујете карте, морате то да вратите – комерцијални императив [да се настави летење] је заиста очигледан“, рекао је Гај Гратон, професор на Универзитету Кренфилд.
Стручњаци наведени у извештају очекују да ће сукоб остати проблематичан недељама, потенцијално се продужавајући и до три месеца чак и ако се најинтензивније борбе раније смире.
