Сатирична интернет иницијатива под називом „Cockroach Janta Party“ за само неколико дана прерасла је у један од највидљивијих политичких трендова у Индији, окупљајући милионе пратилаца на друштвеним мрежама.
Покрет је настао након спорне изјаве главног судије Индије Сурје Канта, који је током једног судског рочишта поједине незапослене младе људе упоредио са „бубашвабама“. Његова изјава, у којој је говорио и о „паразитима“ који нападају институције, изазвала је жестоке реакције на интернету, посебно међу младима који се суочавају са недостатком послова, растом трошкова живота и проблемима у процесу запошљавања.
Кант је касније појаснио да се његове речи нису односиле на младе уопште, већ на људе који користе лажне квалификације. Ипак, полемика је већ добила снажан замах.
Ситуацију је искористио Абхиџит Дипке, стручњак за политичке комуникације и студент Бостонског универзитета, који је покренуо „Cockroach Janta Party“ као сатиричну политичку платформу.
За мање од недељу дана, налог ове „партије“ на Инстаграму окупио је више од 15 милиона пратилаца, чиме је престигао и званични налог владајуће Индијске народне партије премијера Нарендре Модија.
Дипке је оценио да брзи раст покрета показује колико је дубоко незадовољство међу младим Индијцима.
Према његовим речима, млади су дуго били фрустрирани, љути на власт и без јасног простора у којем би могли да изразе незадовољство.
„Партија бубашваба“ користи хумор, мимове и кратке видео-снимке како би критиковала корупцију, незапосленост и политичку нефункционалност. Бубашваба је изабрана као симбол издржљивости и преживљавања, јер је позната као створење које опстаје и у најтежим условима.
Сатирични услови за „чланство“ у покрету укључују незапосленост и стално присуство на интернету, док се у пародијском манифесту помињу спорне теме попут наводне манипулације бирачима и односа медија и власти.
Покрет је привукао десетине хиљада онлајн волонтера, као и подршку појединих опозиционих личности.
Критичари, посебно присталице Модијеве владе, одбацују овај тренд као политички мотивисану дигиталну кампању повезану са опозицијом, позивајући се на ранију Дипкеову сарадњу са странком Aam Aadmi Party.
Упркос критикама, покрет је почео да излази и ван друштвених мрежа. Поједини присталице појавиле су се на протестима обучене као бубашвабе, претварајући интернет шалу у видљив политички симбол.
Истовремено, покрет се већ суочио и са првим притисцима. Један од његових налога на друштвеној мрежи Икс привремено је био недоступан у Индији, али се касније појавио под новим именом.
„Партија бубашваба“ показује како сатирични интернет покрети могу брзо да постану озбиљан канал за политичко незадовољство младих, нарочито у друштву у којем су незапосленост, корупција и неповерење у институције све снажније теме.
