Desetine hiljada ultraortodoksnih Jevreja izašle su na ulice Izraela zbog pokušaja države da ih uključi u obaveznu vojnu službu. Demonstranti su blokirali auto-puteve, zaustavljali železnički saobraćaj i sukobljavali se sa policijom, što je pokazalo da se više ne radi samo o sporu oko regrutacije, već o dubokoj podeli unutar izraelskog društva.
Pitanje izuzeća ultraortodoksnih Jevreja od vojne službe vuče korene još od osnivanja Izraela 1948. godine. Tada je Haredima dozvoljeno da izbegnu vojsku ako su posvećeni redovnom verskom učenju. U to vreme njihov broj bio je mali, ali danas ta zajednica čini oko 13 odsto stanovništva Izraela i spada među najbrže rastuće grupe u zemlji.
Posle dugogodišnjih pravnih sporova, izraelski sudovi su ocenili da opšta izuzeća ne mogu da traju u nedogled. Vojska je počela da šalje desetine hiljada poziva za regrutaciju, ali se odazvao samo mali broj pozvanih.
Kriza dolazi u trenutku kada je Izrael uključen u više sukoba i kada se sve više govori o nedostatku ljudstva u vojsci. Rezervisti su iznova pozivani u službu, mnogi od njih provode stotine dana daleko od porodica, poslova i normalnog života, dok se deo društva i dalje poziva na pravo da bude izuzet od vojne obaveze.
Zbog toga raste bes sekularnih i tradicionalnih Izraelaca, koji smatraju da teret rata i odbrane zemlje ne može da pada samo na jedan deo naroda. Za njih je pitanje regrutacije postalo pitanje ravnopravnosti, odgovornosti i opstanka države.
Sa druge strane, ultraortodoksna zajednica pokušaj regrutacije vidi kao napad na svoj verski identitet, način života i autonomiju. Za njih služenje vojske nije samo administrativna obaveza, već direktan udar na temelje njihovog verskog poretka.
Ovaj sukob je zato prerastao u mnogo širu krizu: da li Izrael može da bude država sa istim pravilima za sve, ili će ostati sistem u kom različite zajednice imaju različite obaveze prema istoj državi.
Političke posledice su već ozbiljne. Kriza je dodatno uzdrmala vladu Benjamina Netanjahua, jer su verske stranke dugo bile jedan od ključnih oslonaca njegove vlasti. Sada se upravo pitanje odnosa države i ultraortodoksne zajednice pretvara u jednu od najopasnijih tačaka za opstanak njegove političke kontrole.
Dok se Izrael suočava sa spoljnim neprijateljima, ova kriza pokazuje da možda još opasniji front postoji unutar same zemlje. Pitanje ko nosi teret rata, ko ima privilegije, a ko plaća cenu državne politike, sve više preti da podeli izraelsko društvo do tačke sa koje nema lakog povratka.
