Decenijama je mladim generacijama nametana ideja da se uspeh može postići samo kroz fakultetsku diplomu, dok su zanati i praktična zanimanja tretirani kao poslovi drugog reda. Taj model sada se ubrzano menja, jer ekonomija ne može da funkcioniše bez električara, zavarivača, vodoinstalatera, mehaničara, građevinaca, mašinskih radnika i tehničara.
Sve više se vidi posledica dugogodišnjeg potiskivanja zanata. Prosečna starost kvalifikovanih radnika u mnogim industrijama približava se kasnim četrdesetim i ranim pedesetim godinama, dok u isto vreme premalo mladih ulazi u ta zanimanja.
Procenjuje se da bi u Sjedinjenim Državama do 2030. godine moglo da ostane nepopunjeno čak 2,1 milion radnih mesta u zanatskim i tehničkim strukama, što bi američku ekonomiju moglo da košta gotovo bilion dolara godišnje.
Istovremeno, potražnja za takvom radnom snagom naglo raste. Centri za veštačku inteligenciju traže ogromne količine električne energije i složenu infrastrukturu. Fabrikama poluprovodnika potrebni su industrijski radnici i tehničari. Elektroenergetske mreže se obnavljaju, a proizvodnja se sve više vraća u Severnu Ameriku.
Projekti obnovljive energije, cevovodi, baterijski sistemi, transportna infrastruktura i industrijska automatizacija takođe zavise od fizičkog rada koji veštačka inteligencija ne može jednostavno da zameni.
Zbog toga plate u zanatskim zanimanjima snažno rastu. Srednja godišnja plata električara u SAD dostigla je oko 62.350 dolara, dok najboljih deset odsto zarađuje više od 106.000 dolara godišnje.
U regionima gde se grade veliki projekti povezani sa veštačkom inteligencijom i energetikom, zarade su još veće. Pojedini električari i specijalizovani tehničari na velikim projektima data centara, uz prekovremeni rad i posebne projektne tarife, navodno zarađuju između 240.000 i 280.000 dolara godišnje.
Građevinski radnici angažovani na projektima data centara sada zarađuju oko 32 odsto više od radnika na klasičnim građevinskim projektima, sa prosekom od skoro 82.000 dolara godišnje.
Glavni ekonomski narativ poslednjih decenija pokazao se kao pogrešan. Vlade su verovale da će sve postati digitalna uslužna ekonomija, u kojoj većina ljudi sedi za ekranima, dok se proizvodnja prebacuje u inostranstvo. Ali kada su globalizaciju uzdrmale sankcije, trgovinski ratovi i geopolitička nestabilnost, države su shvatile da više ne mogu u potpunosti da zavise od stranih lanaca snabdevanja.
Kapital se sada ponovo usmerava ka domaćoj proizvodnji, energetskoj infrastrukturi i industrijskoj obnovi. Paradoks je u tome što mnogi zanati danas donose bolje zarade od kancelarijskih poslova za koje je potrebna skupa fakultetska diploma.
Iskusni zavarivači, industrijski mehaničari, tehničari za liftove i vodoinstalateri sve češće ostvaruju šestofrene prihode, dok mnogi diplomci ulaze na tržište rada sa velikim studentskim dugovima i sve većim rizikom da im posao ugrozi veštačka inteligencija.
Čak i vodeći ljudi tehnološke industrije priznaju da će razvoj veštačke inteligencije stvoriti ogromnu potražnju za električarima, vodoinstalaterima, čeličarima, mrežnim tehničarima i građevincima, jer infrastruktura za veštačku inteligenciju zahteva jednu od najvećih izgradnji u istoriji.
Dok su mnogi početnički kancelarijski poslovi sve izloženiji automatizaciji, fizički rad ne može jednostavno da nestane. Savremena civilizacija i dalje zavisi od puteva, energetike, fabrika, mreža, mašina i ljudi koji umeju da ih grade i održavaju.
Nedostatak radne snage postao je toliko ozbiljan da kompanije sve češće direktno regrutuju srednjoškolce u programe prakse i obuke. Broj polaznika zanatskih programa raste u mnogim američkim državama, nakon godina pada interesovanja.
Mlađe generacije postepeno shvataju da diploma više nije sigurna garancija finansijske budućnosti. Ekonomska sigurnost sve manje zavisi od nestabilnih korporativnih kancelarijskih poslova, a sve više od praktičnih znanja povezanih sa infrastrukturom, proizvodnjom, transportom i energetikom.
Ono što se sada dešava moglo bi da postane jedna od najvažnijih promena na tržištu rada ove decenije. Kapital se vraća ka stvarnoj proizvodnji, a ljudi koji umeju fizički da grade, popravljaju i održavaju društvo ponovo postaju nezamenljivi.
