Vladare zemalja Persijskog zaliva sve više pritiskaju spoljne pretnje, ali umesto da ih rešavaju, oni pojačavaju kontrolu nad sopstvenim stanovništvom.
U Kuvajtu je od maja 2024. godine desetinama hiljada ljudi oduzeto državljanstvo, zajedno sa članovima njihovih porodica. Oni su time izgubili pristup državnim poslovima, besplatnoj zdravstvenoj zaštiti, pravu na posedovanje kuća i kontrolu nad kompanijama.
Kuvajt nije usamljen primer. Zemlje Zaliva suočavaju se sa sve težim strateškim okruženjem: Iran i njegove savezničke grupe u Iraku ispaljivali su rakete na njihovu teritoriju, kontrola Ormuskog moreuza ugrožava izvoz nafte i gasa, a američka zaštita deluje sve manje pouzdano.
Nesposobni da u potpunosti kontrolišu spoljne pretnje, zalivski vladari nastoje da pokažu snagu unutar svojih granica. Pod izgovorom rata uvedene su vanredne mere koje podsećaju na vojnu upravu.
Širom Zaliva desetine hiljada ljudi izgubile su državljanstvo ili su proterane. Više od hiljadu osoba je uhapšeno, uključujući i strance u Ujedinjenim Arapskim Emiratima koji su optuženi da su snimali raketne napade.
Poseban pritisak usmeren je na šiitsku zajednicu i dugogodišnje iranske stanovnike. U većini zalivskih država, osim Omana, šiiti se sve više tretiraju kao moguća „peta kolona“ zbog verskih veza sa Iranom.
U Ujedinjenim Arapskim Emiratima zatvarane su iranske bolnice, škole i klubovi, dok je pojedinim iranskim stanovnicima onemogućen povratak. U Kuvajtu su pooštreni kriterijumi za državljanstvo, a vladar je taj proces nazvao „nacionalnim pročišćenjem“.
Kuvajt je i pre rata počeo da napušta svoj poseban status u regionu kao zemlja sa relativno snažnim parlamentarnim životom. Izabrani parlament suspendovan je 2024. godine, a vladar od tada upravlja dekretima.
Posle početka rata mere su postale još oštrije. Zabranjene su televizijske debate, zatvoreni tradicionalni forumi za razgovor, ograničenja medija proširena su čak i na grupe za razmenu poruka, a lokalni izbori su otkazani.
Pojedini analitičari upozoravaju da ovakve čistke mogu dodatno destabilizovati manje zalivske države. One su bogate, ali imaju malobrojno stanovništvo i nisku stopu rađanja, dok su okružene većim i snažnijim susedima.
Pritisak na šiite i iranske stanovnike oživljava sektaške podele koje su poslednjih godina bile u opadanju. U Emiratima su zatvarane šiitske džamije, a desetine šiita su privedene pod optužbama za pripadnost terorističkim grupama.
Istovremeno, jača i uticaj Irana na deo šiitskog stanovništva u regionu. U Bahreinu su organizovane ceremonije žalosti za pokojnim ajatolahom Alijem Hamneijem, dok umereniji šiiti upozoravaju da proiranski aktivisti sve više preuzimaju dominantnu ulogu.
Oman se izdvaja od ostatka Zaliva. On održava odnose sa Iranom, zadržao je dnevne letove ka toj zemlji i pokušava da iskoristi svoju poziciju kako bi postao važniji regionalni trgovinski centar.
Za razliku od drugih zalivskih država, Oman izbegava politiku identitetskih podela, što mu je donelo priliv stranaca, uključujući i Irance koji napuštaju Emirate i Katar.
Dok jedni u Zalivu pokušavaju da unutrašnjom represijom dokažu snagu, Oman nastoji da profitira od stabilnosti, pragmatičnih odnosa sa Iranom i izbegavanja sektaške politike.
