Инфлација у Сједињеним Америчким Државама убрзала је у мају и први пут после три године премашила ниво од четири одсто, након што је сукоб на Блиском истоку довео до раста цена енергената.
Индекс цена личне потрошње, који Федералне резерве користе као један од најважнијих показатеља инфлације, порастао је у мају 4,1 одсто у односу на исти месец прошле године. У априлу је раст износио 3,8 одсто, што значи да је мајски резултат највиши од априла 2023. године.
На месечном нивоу, индекс је порастао 0,4 одсто, исто као и у априлу.
Базна инфлација, из које су искључене нестабилне цене хране и енергената, порасла је 3,4 одсто на годишњем нивоу, након раста од 3,3 одсто у априлу. На месечном нивоу, базна инфлација је други месец заредом износила 0,3 одсто.
Економисти оцењују да је нови скок инфлације у великој мери последица раста цена нафте и бензина, изазваних поремећајима након сукоба САД и Ирана. Ипак, пад цена нафте након прелиминарног мировног договора Вашингтона и Техерана подстакао је очекивања да би инфлација могла бити близу врхунца.
Упркос томе, висока инфлација могла би да задржи Федералне резерве у опрезном режиму и отвори простор за ново повећање каматних стопа касније ове године.
Финансијска тржишта тренутно процењују да постоји велика вероватноћа повећања камата на септембарском састанку Федералних резерви.
И поред високих цена, потрошња домаћинстава остала је снажна. Потрошачка потрошња порасла је 0,7 одсто у мају, након раста од 0,4 одсто у априлу, чему су допринели већи повраћаји пореза, раст берзи и смањење штедње домаћинстава.
Ојачале су и пословне инвестиције. Поруџбине основних капиталних добара, које се сматрају важним показатељем улагања компанија, порасле су 1,6 одсто у мају, делом због наставка инвестиција у технологије повезане са вештачком интелигенцијом.
Економисти процењују да би америчка економија у другом кварталу могла да расте годишњом стопом од чак три одсто, након раста од 2,1 одсто у првом кварталу.
