Inflacija u Sjedinjenim Američkim Državama ubrzala je u maju i prvi put posle tri godine premašila nivo od četiri odsto, nakon što je sukob na Bliskom istoku doveo do rasta cena energenata.
Indeks cena lične potrošnje, koji Federalne rezerve koriste kao jedan od najvažnijih pokazatelja inflacije, porastao je u maju 4,1 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine. U aprilu je rast iznosio 3,8 odsto, što znači da je majski rezultat najviši od aprila 2023. godine.
Na mesečnom nivou, indeks je porastao 0,4 odsto, isto kao i u aprilu.
Bazna inflacija, iz koje su isključene nestabilne cene hrane i energenata, porasla je 3,4 odsto na godišnjem nivou, nakon rasta od 3,3 odsto u aprilu. Na mesečnom nivou, bazna inflacija je drugi mesec zaredom iznosila 0,3 odsto.
Ekonomisti ocenjuju da je novi skok inflacije u velikoj meri posledica rasta cena nafte i benzina, izazvanih poremećajima nakon sukoba SAD i Irana. Ipak, pad cena nafte nakon preliminarnog mirovnog dogovora Vašingtona i Teherana podstakao je očekivanja da bi inflacija mogla biti blizu vrhunca.
Uprkos tome, visoka inflacija mogla bi da zadrži Federalne rezerve u opreznom režimu i otvori prostor za novo povećanje kamatnih stopa kasnije ove godine.
Finansijska tržišta trenutno procenjuju da postoji velika verovatnoća povećanja kamata na septembarskom sastanku Federalnih rezervi.
I pored visokih cena, potrošnja domaćinstava ostala je snažna. Potrošačka potrošnja porasla je 0,7 odsto u maju, nakon rasta od 0,4 odsto u aprilu, čemu su doprineli veći povraćaji poreza, rast berzi i smanjenje štednje domaćinstava.
Ojačale su i poslovne investicije. Porudžbine osnovnih kapitalnih dobara, koje se smatraju važnim pokazateljem ulaganja kompanija, porasle su 1,6 odsto u maju, delom zbog nastavka investicija u tehnologije povezane sa veštačkom inteligencijom.
Ekonomisti procenjuju da bi američka ekonomija u drugom kvartalu mogla da raste godišnjom stopom od čak tri odsto, nakon rasta od 2,1 odsto u prvom kvartalu.
