Египат поново тражи да му Велика Британија врати Розетски камен, један од најзначајнијих археолошких артефаката на свету, који се од 1802. године налази у Британском музеју у Лондону. Кампања за његов повратак, коју је 2022. покренуо бивши египатски министар за антиквитете Захи Хавас, прикупила је више од 350.000 потписа.
Розетски камен открили су француски војници 1799. године у близини египатског града Рашида, познатог на Западу као Розета, током похода Наполеона Бонапарте на Египат. Након пораза француских снага од Британаца и Османлија, камен је 1801. прешао у британске руке, а наредне године је пребачен у Лондон.
Артефакт је део веће гранодиоритне стеле настале 196. године пре нове ере, за време владавине Птолемеја V. На њему је исти текст исписан египатским хијероглифима, демотским писмом и старогрчким језиком. Управо је захваљујући томе постао кључ за дешифровање древних египатских хијероглифа.
Пресудан напредак остварио је француски лингвиста Жан-Франсоа Шамполион 1822. године, користећи своје познавање коптског језика како би утврдио на који начин хијероглифи представљају гласове и речи. Његов рад омогућио је читање хиљада древних египатских натписа и значајно променио разумевање историје старог Египта.
Хавас сматра да би оригинални Розетски камен требало да буде изложен у Великом египатском музеју у Гизи, док се друга кампања за репатријацију залаже да буде враћен у Рашид, град у којем је пронађен. У Националном музеју у Рашиду тренутно је изложена реплика, док спор Египта и Велике Британије око власништва над оригиналом остаје нерешен.
