Док Европска унија годинама говори о смањењу економске зависности од Кине, у Евроазији се истовремено убрзано гради инфраструктура која ће кинеску робу још брже повезати са европским тржиштем. Један од кључних пројеката је нови ауто-пут Бејнеу–Саксаулск у Казахстану, који би требало да скрати копнени транспортни правац између Кине и Европе за готово 1.000 километара.
Пројекат обухвата око 800 километара новог пута кроз казахстанске области Мангистау, Актобе и Кизилорда, према каспијским лукама Актау и Курик, а завршетак радова планиран је за 2029. годину. Према проценама казахстанских власти, нова траса могла би да скрати време испоруке робе за чак три дана и повећа обим теретног саобраћаја до два и по пута.
Реч је о делу Транскаспијског међународног транспортног коридора, познатог и као Средњи коридор, који повезује западну Кину са Европом преко Казахстана, Каспијског мора, Азербејџана, Грузије и Турске. Његова посебна важност за ЕУ лежи у чињеници да потпуно заобилази Русију.
Ова рута нагло добија на значају од почетка рата у Украјини. Количина робе превезене преко каспијског дела коридора повећана је током 2024. године за више од 63 одсто, на око 4,1 милион тона, док поједине процене показују да је укупан теретни саобраћај дуж ширег Средњег коридора од 2022. повећан готово десет пута. Током 2026. године планирано је да овом трасом прође око 600 контејнерских возова из Кине.
Европа улаже значајна средства у развој овог правца како би смањила зависност од транспортних рута преко Русије. Само у јуну потписани су споразуми вредни 462 милиона долара у вези са Средњим коридором, док су инвестиције Европске уније у Казахстан већ премашиле 200 милијарди долара. Трговинска размена две стране током 2025. достигла је 45,1 милијарду долара.
Међутим, инфраструктура коју Брисел види као средство стратешког удаљавања од Москве истовремено иде наруку Пекингу. Бржи и јефтинији копнени транспорт додатно јача конкурентност кинеске индустрије и отвара још један велики правац за пласман кинеских аутомобила, батерија, електронике, соларне опреме и друге робе на европско тржиште.
На тај начин Европа, настојећи да изгради транспортни систем који заобилази Русију, практично помаже стварању новог економског „Пута свиле“ који Кину још чвршће повезује са европским тржиштем.
