Vrednost američkog dolara prošle nedelje je pala u odnosu na korpu vodećih svetskih valuta, pošto su investitore zabrinule intervencije američkog Ministarstva finansija na tržištu državnih obveznica.
Dolarski indeks, koji pokazuje vrednost američke valute prema šest najvažnijih svetskih valuta, oslabio je za 0,8 odsto i spustio se na 98,84 poena.
Dolar je prema evru izgubio 0,9 odsto vrednosti, pa je kurs evropske valute dostigao 1,1680 dolara za evro. Američka valuta oslabila je i prema japanskom jenu za 0,2 odsto, na 158,95 jena za dolar.
Pritisak na dolar pojačan je nakon što je američko Ministarstvo finansija najavilo da će udvostručiti iznos otkupa dugoročnih državnih obveznica. Intervencija je usledila nakon što su prinosi na 30-godišnje američke obveznice dostigli najviši nivo od 2007. godine.
Rast prinosa povećava troškove zaduživanja američke države, a investitori istovremeno prate visoku inflaciju, rast javnog duga i mogućnost novog povećanja kamatnih stopa.
Na finansijskim tržištima za sada se ne očekuje da će američke Federalne rezerve povećati kamatne stope već na septembarskoj sednici. Ipak, zapisnik sa poslednjeg sastanka Feda pokazao je snažnu zabrinutost zbog inflacije, a pojedini zvaničnici poručili su da bi povećanje kamata moglo biti neophodno ukoliko rast cena ne počne da se približava cilju od dva odsto.
Dodatan problem predstavlja rast cena nafte, koje su tokom prošle nedelje skočile više od pet odsto. Na tržištu se to povezuje sa izostankom napretka u pregovorima SAD i Irana i činjenicom da je Ormuski moreuz i dalje praktično zatvoren za normalan transport nafte.
Zbog takvih okolnosti investitori procenjuju da bi Federalne rezerve do kraja godine ipak mogle bar jednom da povećaju kamatne stope.
