Cena dizela u Sjedinjenim Američkim Državama dostigla je oko 5,45 dolara po galonu, dok je razlika između cene dizel-fjučersa i sirove nafte premašila 100 dolara po barelu. To ukazuje da problem više nije samo u ceni nafte, već u kapacitetima za preradu i snabdevanju derivatima, a posledice bi mogle da se osete u celoj američkoj ekonomiji neposredno pred kongresne izbore u novembru.
Za razliku od benzina, čije poskupljenje građani neposredno osećaju prilikom vožnje, dizel utiče na praktično čitav lanac snabdevanja. Od njega zavise kamionski i železnički transport, poljoprivredna mehanizacija, građevinarstvo, rudarstvo, fabrike i veliki deo pomorskog saobraćaja. Zbog toga rast cene dizela postepeno postaje deo cene hrane i gotovo svake druge robe.
Krizu dodatno pogoršava istovremeni poremećaj na više strana. Rat sa Iranom i nestabilnost oko Ormuskog moreuza ugrozili su snabdevanje i rad rafinerija na Bliskom istoku, dok su ukrajinski napadi dronovima oštetili deo ruskih rafinerijskih kapaciteta. Rusija je zbog nestašica ograničila izvoz pojedinih goriva, Kina je smanjila izvoz, a američke rafinerije već rade blizu maksimalnih kapaciteta. Američke zalihe destilata istovremeno su pale na jedan od najnižih sezonskih nivoa u poslednjim decenijama.
Posebno su ugroženi poljoprivrednici, koji dizel troše direktno za traktore i kombajne, ali i posredno kroz transport, navodnjavanje, proizvodnju đubriva, preradu i hlađenje hrane. Pored visokih kamatnih stopa, suše, carina i poskupljenja mehanizacije, cena dizela iznad pet dolara predstavlja novi udar koji bi na kraju mogao da bude prenet na potrošače kroz više cene hrane.
U sličnom položaju nalaze se i prevoznici. Velike kompanije deo troškova mogu da nadoknade dodatnim naknadama za gorivo, dok manji prevoznici moraju odmah da plaćaju sve skuplji dizel i često nedeljama čekaju naplatu prevoza. Ukoliko deo nezavisnih kamiondžija napusti tržište, smanjenje transportnih kapaciteta moglo bi dodatno da poveća cene prevoza.
Energetska kriza mogla bi direktno da se prelije i na američke kongresne izbore 2026. godine. Ukoliko dizel ostane blizu rekordnih cena tokom jeseni, rat sa Iranom za američke birače više neće biti samo spoljnopolitičko pitanje, već problem koji neposredno pogađa kućni budžet. Republikanci u taj izborni ciklus ulaze sa izuzetno tesnom većinom od 217 prema 214 mesta u Predstavničkom domu.
Istorijski gledano, stranka predsednika gotovo redovno gubi mesta na izborima na polovini mandata. Od Drugog svetskog rata predsednička stranka izgubila je mesta u Predstavničkom domu na 18 od 20 takvih izbora, a u Senatu na 15 od 20. Procene navedene u analizi trenutno kao najverovatniji ishod vide demokratsko preuzimanje Predstavničkog doma uz zadržavanje Senata u rukama republikanaca, mada postoje i modeli koji predviđaju ubedljiviji uspeh republikanaca.
Ključni faktor mogle bi zato da postanu cene energenata. Ukoliko se one smanje i dođe do uverljivog političkog rešenja rata sa Iranom, republikanci bi mogli da izbegnu teži izborni udarac. Ali ako dizel ostane na sadašnjim nivoima, poskupljenja transporta, hrane i svakodnevnih proizvoda mogla bi da pretvore novembarske izbore u referendum o ekonomskim posledicama rata i energetske politike Vašingtona.
