Američki potpredsednik Džej Di Vens sve otvorenije se distancira od zagovornika nastavka rata sa Iranom, što se u političkim krugovima tumači kao priprema za moguću kandidaturu na predsedničkim izborima 2028. godine.
Vens je optužio pojedine članove izraelske vlade da pokušavaju da utiču na američko javno mnjenje i osujete diplomatski sporazum sa Iranom. Izraelskim kritičarima pregovora poručio je da se svaki bezbednosni problem ne može rešavati vojnom silom.
Ekonomista i politički komentator Martin Armstrong ocenjuje da Vens takvim nastupima pokušava da pridobije deo pokreta MAGA koji se protivi dugotrajnim ratovima i velikim američkim vojnim troškovima u inostranstvu.
Vens, međutim, nije zvanično najavio kandidaturu za 2028. godinu. Tvrdnja da se već priprema za izbornu trku predstavlja političku procenu zasnovanu na njegovim javnim nastupima, prikupljanju podrške i nastojanju da izgradi sopstveni politički profil pored predsednika Donalda Trampa.
Armstrong istovremeno upozorava da Vens ne može da bude predstavljen kao potpuno nezavisan političar. Njegov poslovni i politički uspon godinama je povezan sa tehnološkim milijarderom Piterom Tilom.
Vens je radio u Tilovoj investicionoj kompaniji, dok su Til i njegova poslovna mreža pomogli osnivanje investicionog fonda „Narija kapital“. Til je kasnije izdvojio 15 miliona dolara za politički komitet koji je podržavao Vensovu kandidaturu za Senat 2022. godine.
Posebnu pažnju izaziva Tilova kompanija „Palantir“, koja razvija sisteme za analizu velikih količina podataka i sarađuje sa američkom vojskom, obaveštajnim službama, policijom i imigracionim vlastima.
Američka vojska je 2025. godine sa „Palantirom“ sklopila okvirni sporazum vredan do deset milijardi dolara za period od deset godina. Organizacije za zaštitu građanskih prava istovremeno upozoravaju da povezivanje državnih baza podataka može dovesti do stvaranja sistema masovnog nadzora.
Armstrong zbog toga zaključuje da bi Vens, ukoliko želi da se predstavi kao protivnik ratne politike, morao da se suprotstavi i uticaju vojnih ugovarača, obaveštajnih struktura i kompanija koje zarađuju na državnom nadzoru.
Osnovna teza analize jeste da nijedan veliki američki kandidat nije potpuno slobodan od uticaja donatora i interesnih mreža: dok su jedni vezani za spoljnopolitički i vojni establišment, drugi zavise od kapitala i moći tehnoloških kompanija.
