Potpredsednik Sjedinjenih Američkih Država Džej Di Vens izjavio je da Vašington ekonomski pritisak smatra najefikasnijim sredstvom za primoravanje Irana da promeni dosadašnju politiku i odustane od obnove svojih nuklearnih kapaciteta.
Vens je naveo da su iranska nuklearna postrojenja uništena, ali da Vašington sada želi da stvori uslove u kojima Teheran neće ni pokušati da ih ponovo izgradi.
„Osnovno pitanje je da li će pokušati da ih obnove. Pokušavamo da stvorimo novu realnost na terenu u kojoj možemo sa sigurnošću da kažemo ne samo da su njihova postrojenja uništena, već i da nikada neće pokušati da ih obnove“, poručio je Vens.
Američki potpredsednik ocenio je da se Iran trenutno suočava sa daleko težim problemima od Sjedinjenih Američkih Država, ali je priznao da sukob istovremeno stvara ekonomske posledice i za američke građane. Kao jedan od najvažnijih problema naveo je rast cena goriva, povezan sa iranskim nastojanjima da blokira Ormuski moreuz.
Predsednik Donald Tramp prethodno je najavio „ekonomski Dan D“ protiv Irana i zapretio ogromnim ekonomskim posledicama državama koje nastave da posluju sa Teheranom. Ministar finansija Skot Besent najavio je „najoštrije sankcije u istoriji“, čiji je cilj maksimalna ekonomska izolacija Irana i smanjivanje potrebe za novim velikim američkim vojnim udarima.
Poseban pritisak Vašington vrši na Kinu, koja je najvažniji kupac iranske nafte. Besent je pozvao Peking da se pridruži američkoj politici, ali SAD imaju ograničene mogućnosti da nateraju Kinu da prekine ekonomske odnose sa Iranom. Peking se do sada protivio jednostranim sankcijama i zalagao za diplomatsko rešenje krize.
Iran je, sa druge strane, najavljene mere nazvao ekonomskim ratom i upozorio da bi oni koji ih naređuju i sprovode mogli da snose odgovornost. Iranska ekonomija već je pod velikim pritiskom – inflacija je u julu dostigla 66 odsto, cene hrane porasle su 128 odsto na godišnjem nivou, dok nacionalna valuta nastavlja da gubi vrednost.
Vašington tako sve otvorenije pokušava da težište konfrontacije sa Iranom prebaci sa velikih vojnih operacija na ekonomski rat, računajući da bi kombinacija sankcija, blokade i pritiska na trgovinske partnere mogla da natera Teheran na ustupke bez nove velike eskalacije.
