Meta se suočava sa sve većim brojem tužbi zbog tvrdnji da prikuplja podatke korisnika i van svojih platformi, uključujući Fejsbuk, Instagram i Votsap.
Spor je usmeren na takozvane poslovne alate koje Meta stavlja na raspolaganje drugim kompanijama, vlasnicima internet stranica i programerima aplikacija. Ti alati korisnicima nisu vidljivi, ali omogućavaju praćenje ponašanja na internetu i optimizaciju oglašavanja.
Prema tvrdnjama pravnika koji vode postupke, korisnici mogu biti praćeni čak i kada nisu prijavljeni na Fejsbuk ili Instagram. Navodi se i da brisanje profila ne mora da znači kraj prikupljanja podataka.
Spornim alatima, kako se tvrdi, može se pratiti veliki broj aktivnosti na stranicama koje nisu u vlasništvu Mete — od klikova i pretraga, do kupovina i unosa ličnih podataka.
Nemački sudovi već su se bavili ovim pitanjem, a u jednoj presudi navedeno je da se takvi alati koriste na najmanje 30 do 40 odsto internet stranica u svetu, kao i na velikoj većini najposećenijih sajtova u Nemačkoj.
Prikupljeni podaci mogu obuhvatati imena, imejl adrese, brojeve telefona, interesovanja, bračni status, politička uverenja, zdravstvene informacije i druge osetljive podatke.
Meta nije želela da komentariše tužbe i optužbe za kršenje prava na zaštitu podataka.
U Nemačkoj se priprema veliki talas zahteva za odštetu. Do početka marta 2026. godine, gotovo 91.500 korisnika Fejsbuka i Instagrama pridružilo se kolektivnoj tužbi udruženja za zaštitu potrošača.
Pored toga, još oko 300.000 ljudi angažovalo je advokate preko posebne platforme kako bi u njihovo ime tražili odštetu. Samo u Nemačkoj oko 50 miliona ljudi ima nalog na Metinim platformama i potencijalno bi mogli da se pridruže postupcima.
Ipak, ishod sporova nije siguran. Advokati navode da su prvi postupci bili veoma teški i da su sudovi u velikom broju slučajeva odbijali tužbe, jer su predmeti složeni, a velike korporacije koriste obimnu dokumentaciju kako bi otežale postupke.
Visina dosuđenih odšteta razlikuje se od suda do suda. Pojedini sudovi dosuđivali su i po 10.000 evra, dok su drugi određivali znatno manje iznose, poput 1.500 ili 750 evra.
Ključnu reč sada bi trebalo da ima nemački Savezni sud pravde u Karlsrueu. Očekuje se da će njegova odluka biti smernica nižim sudovima i da bi mogla da ima uticaj i van Nemačke.
Ukoliko sudovi stanu na stranu korisnika, Meta bi mogla biti obavezana ne samo da plaća odštetu, već i da prestane sa spornim oblicima prikupljanja podataka.
Moguće posledice ne bi pogodile samo Mety, već i vlasnike internet stranica koji koriste njene poslovne alate. Prema pravnim tumačenjima, oni bi takođe mogli da snose deo odgovornosti, jer bez njihove saradnje tako široko prikupljanje podataka ne bi bilo moguće.
