Мета се суочава са све већим бројем тужби због тврдњи да прикупља податке корисника и ван својих платформи, укључујући Фејсбук, Инстаграм и Вотсап.
Спор је усмерен на такозване пословне алате које Мета ставља на располагање другим компанијама, власницима интернет страница и програмерима апликација. Ти алати корисницима нису видљиви, али омогућавају праћење понашања на интернету и оптимизацију оглашавања.
Према тврдњама правника који воде поступке, корисници могу бити праћени чак и када нису пријављени на Фејсбук или Инстаграм. Наводи се и да брисање профила не мора да значи крај прикупљања података.
Спорним алатима, како се тврди, може се пратити велики број активности на страницама које нису у власништву Мете — од кликова и претрага, до куповина и уноса личних података.
Немачки судови већ су се бавили овим питањем, а у једној пресуди наведено је да се такви алати користе на најмање 30 до 40 одсто интернет страница у свету, као и на великој већини најпосећенијих сајтова у Немачкој.
Прикупљени подаци могу обухватати имена, имејл адресе, бројеве телефона, интересовања, брачни статус, политичка уверења, здравствене информације и друге осетљиве податке.
Мета није желела да коментарише тужбе и оптужбе за кршење права на заштиту података.
У Немачкој се припрема велики талас захтева за одштету. До почетка марта 2026. године, готово 91.500 корисника Фејсбука и Инстаграма придружило се колективној тужби удружења за заштиту потрошача.
Поред тога, још око 300.000 људи ангажовало је адвокате преко посебне платформе како би у њихово име тражили одштету. Само у Немачкој око 50 милиона људи има налог на Метиним платформама и потенцијално би могли да се придруже поступцима.
Ипак, исход спорова није сигуран. Адвокати наводе да су први поступци били веома тешки и да су судови у великом броју случајева одбијали тужбе, јер су предмети сложени, а велике корпорације користе обимну документацију како би отежале поступке.
Висина досуђених одштета разликује се од суда до суда. Поједини судови досуђивали су и по 10.000 евра, док су други одређивали знатно мање износе, попут 1.500 или 750 евра.
Кључну реч сада би требало да има немачки Савезни суд правде у Карлсруеу. Очекује се да ће његова одлука бити смерница нижим судовима и да би могла да има утицај и ван Немачке.
Уколико судови стану на страну корисника, Мета би могла бити обавезана не само да плаћа одштету, већ и да престане са спорним облицима прикупљања података.
Могуће последице не би погодиле само Метy, већ и власнике интернет страница који користе њене пословне алате. Према правним тумачењима, они би такође могли да сносе део одговорности, јер без њихове сарадње тако широко прикупљање података не би било могуће.
