Сједињене Државе објавиле су оквирни споразум између Израела и Либана, чији је циљ окончање непријатељстава и затварање једног од најопаснијих фронтова на Блиском истоку.
Документ има 14 тачака и представљен је као први корак ка трајном миру и безбедности између две суседне државе, које немају дипломатске односе и деценијама су у стању дубоког непријатељства.
У споразуму се наводи да Израел и Либан, уз подршку Сједињених Држава, потврђују заједнички циљ — постизање трајног мира, окончање сукоба, решавање његових узрока и формално затварање стања рата између две земље.
Једна од кључних тачака односи се на разоружање недржавних оружаних група, пре свега Хезболаха. Либанска војска треба постепено да обнови пуну и ефективну контролу над целокупном територијом земље, уз проверено разоружање оружаних формација и уклањање њихове војне инфраструктуре.
Тај процес би, према плану, омогућио постепено повлачење израелске војске са либанске територије.
Споразум предвиђа и успостављање такозваних пилот-зона. У тим подручјима либанска војска би постепено преузимала пуну безбедносну одговорност, док би се израелске снаге фазно повлачиле.
Две почетне зоне већ су договорене, а будуће би требало да буду одређиване уз сагласност обе стране.
Када буде потврђено да су недржавне оружане групе разоружане у тим зонама, либанска војска преузеће потпуну контролу, а цивили ће моћи безбедно да се врате у своје домове под управом државних институција Либана.
У споразуму се наводи и да ће међународно подржана обнова почети у областима у којима буде успостављена искључива контрола либанске државе.
Либанска влада се обавезује да ће обновити државни монопол над употребом силе и обезбедити да ниједна недржавна оружана група више нема војну, безбедносну или оружану улогу било где у Либану.
Бејрут је затражио подршку међународних, посебно арапских партнера, под вођством Сједињених Држава, како би тај процес био спроведен.
Израел, са своје стране, наводи да његове војне акције у Либану нису последица територијалних претензија, већ одговор на претње и нападе недржавних оружаних група, пре свега Хезболаха.
У документу се истиче да Израел нема територијалне амбиције у Либану.
Планирано је и формирање радних група које би требало да израде свеобухватан мировни и безбедносни споразум. Паралелно би били успостављени стални канали директног ангажовања, уз посредовање Сједињених Држава.
Иако је документ представљен као велики дипломатски искорак, његова примена зависиће од најтежег питања — да ли ће Хезболах прихватити разоружање и да ли ће либанска држава заиста моћи да преузме потпуну контролу над југом земље.
Зато овај споразум, иако носи велику политичку тежину, тек отвара најтежу фазу: претварање папирног договора у стварну контролу на терену, повратак цивила и окончање војног присуства Израела у Либану.
