Vatikan je otvorio veliku raspravu o ratu, moralu i ulozi Katoličke crkve u savremenim sukobima, a već na samom početku upućene su oštre kritike na račun Evropske unije, Sjedinjenih Američkih Država i Rusije.
Kardinal Viktor Manuel Fernandez, šef vatikanskog Dikasterijuma za nauk vere, optužio je vlade da sve češće primenjuju moralne i pravne principe samo onda kada im to politički odgovara.
On je poručio da se jedna zemlja, kada je neprijatelj, osuđuje kao nedemokratska i kažnjava sankcijama, dok se u slučaju saveznika često zanemaruju nedostatak slobode govora, ljudskih prava i demokratije.
Posebno oštra kritika upućena je Evropskoj uniji. Fernandez je ocenio da EU uvodi ekonomske sankcije jednoj državi, dok drugoj šalje novac i oružje, ali da ne reaguje na isti način kada se suoči sa drugim, čak i težim invazijama i tragičnijim posledicama po čitave narode.
Prema njegovim rečima, takve protivrečnosti pokazuju da se zabrinutost za međunarodno pravo u praksi često svodi na političke i ekonomske interese različitih delova sveta.
Fernandez je kritikovao i zloupotrebu katoličkog učenja o pravednom ratu. Naveo je da Rusija, Sjedinjene Američke Države i druge sile koriste tvrdnje o samoodbrani kako bi opravdale vojne intervencije, od Ukrajine do Bliskog istoka.
On je upozorio da se učenje o pravednom ratu sve češće koristi za opravdavanje najnepravednijih ratova, umesto da bude prepreka njihovom pokretanju.
Vatikan zato sve otvorenije zastupa stav da se pravo na legitimnu samoodbranu mora tumačiti u najstrožem smislu, uz odbacivanje logike preventivnog rata, na koju se države sve češće pozivaju.
Takav stav mogao bi da produbi spor između pape Lava i američkog potpredsednika Džej Di Vensa, koji je ranije branio šire tumačenje katoličkog učenja o pravednom ratu. Do neslaganja je došlo nakon što je papa doveo u pitanje da li američko-izraelski napadi na Iran ispunjavaju kriterijume pravednog rata.
Papa Lav je okupio kardinale kako bi iza zatvorenih vrata razgovarali o, kako je naveo, globalnoj „kulturi moći” koja podstiče moderne sukobe. Centralna tema bila je potreba da Crkva preispita tradicionalno učenje o pravednom ratu.
Posle razgovora, Vatikan je saopštio da su mnoge radne grupe kardinala podržale potrebu da se Crkva udalji od dosadašnje doktrine pravednog rata.
Ipak, papa je u završnom obraćanju naglasio da ta rasprava još nije završena. On je pozdravio predloge kardinala da se učenje Crkve o legitimnoj samoodbrani ponovo razmotri u svetlu dubokih promena prirode savremenih sukoba.
Poruka iz Vatikana je jasna: u svetu u kojem se moral, pravo i ljudska prava sve češće koriste kao političko oružje, Crkva želi da otvori pitanje da li je tradicionalna teorija pravednog rata postala sredstvo za opravdavanje rata, umesto brana protiv njega.
