Ватикан је отворио велику расправу о рату, моралу и улози Католичке цркве у савременим сукобима, а већ на самом почетку упућене су оштре критике на рачун Европске уније, Сједињених Америчких Држава и Русије.
Кардинал Виктор Мануел Фернандез, шеф ватиканског Дикастеријума за наук вере, оптужио је владе да све чешће примењују моралне и правне принципе само онда када им то политички одговара.
Он је поручио да се једна земља, када је непријатељ, осуђује као недемократска и кажњава санкцијама, док се у случају савезника често занемарују недостатак слободе говора, људских права и демократије.
Посебно оштра критика упућена је Европској унији. Фернандез је оценио да ЕУ уводи економске санкције једној држави, док другој шаље новац и оружје, али да не реагује на исти начин када се суочи са другим, чак и тежим инвазијама и трагичнијим последицама по читаве народе.
Према његовим речима, такве противречности показују да се забринутост за међународно право у пракси често своди на политичке и економске интересе различитих делова света.
Фернандез је критиковао и злоупотребу католичког учења о праведном рату. Навео је да Русија, Сједињене Америчке Државе и друге силе користе тврдње о самоодбрани како би оправдале војне интервенције, од Украјине до Блиског истока.
Он је упозорио да се учење о праведном рату све чешће користи за оправдавање најнеправеднијих ратова, уместо да буде препрека њиховом покретању.
Ватикан зато све отвореније заступа став да се право на легитимну самоодбрану мора тумачити у најстрожем смислу, уз одбацивање логике превентивног рата, на коју се државе све чешће позивају.
Такав став могао би да продуби спор између папе Лава и америчког потпредседника Џеј Ди Венса, који је раније бранио шире тумачење католичког учења о праведном рату. До неслагања је дошло након што је папа довео у питање да ли америчко-израелски напади на Иран испуњавају критеријуме праведног рата.
Папа Лав је окупио кардинале како би иза затворених врата разговарали о, како је навео, глобалној „култури моћи” која подстиче модерне сукобе. Централна тема била је потреба да Црква преиспита традиционално учење о праведном рату.
После разговора, Ватикан је саопштио да су многе радне групе кардинала подржале потребу да се Црква удаљи од досадашње доктрине праведног рата.
Ипак, папа је у завршном обраћању нагласио да та расправа још није завршена. Он је поздравио предлоге кардинала да се учење Цркве о легитимној самоодбрани поново размотри у светлу дубоких промена природе савремених сукоба.
Порука из Ватикана је јасна: у свету у којем се морал, право и људска права све чешће користе као политичко оружје, Црква жели да отвори питање да ли је традиционална теорија праведног рата постала средство за оправдавање рата, уместо брана против њега.
