Najveće američke naftne kompanije očekuju nagli rast dobiti zahvaljujući visokim cenama nafte i goriva, koje su porasle usled sukoba Sjedinjenih Američkih Država i Irana.
Procenjuje se da će „Ekson mobil“ u drugom kvartalu ostvariti neto dobit od oko 15 milijardi dolara, dok bi „Ševron“ mogao da zaradi oko 9,7 milijardi dolara. To je više nego trostruko u odnosu na prethodni kvartal.
Veliku dobit očekuju i rafinerijske kompanije, među kojima su „Maraton“ i „Valero“, pošto su cene benzina, dizela i avionskog goriva ostale na visokom nivou.
Prosečna cena benzina u SAD dostigla je 3,8 dolara po galonu, što je gotovo četvrtinu više nego pre godinu dana. Cena dizela porasla je za 30 odsto, na oko 4,8 dolara po galonu.
Američki predsednik Donald Tramp naložio je Ministarstvu pravde da ispita moguće neopravdano podizanje cena i zatražio od prodavaca goriva da ih odmah smanje.
Analitičari upozoravaju da bi rekordna zarada naftnih kompanija mogla da izazove dodatni politički pritisak, iako tvrde da industrija nije izazvala rast cena, već da je on posledica rata i poremećaja u snabdevanju.
Iransko ograničavanje saobraćaja kroz Ormuski moreuz, kojim prolazi oko petine svetske potražnje za naftom, dovelo je do nestabilnosti na tržištu i rasta cena. Američki proizvođači iskoristili su situaciju povećavajući izvoz.
Od visokih cena korist imaju i kompanije koje se bave proizvodnjom nafte iz škriljaca, ali mnoge od njih i dalje odbijaju pozive da naglo povećaju proizvodnju.
Rast cena goriva istovremeno opterećuje stanovništvo i privredu, pošto poskupljuju transport i roba. Prema jednom istraživanju, 58 odsto američkih birača smatra da rat nije opravdao troškove.
Cena nafte ponovo se približila nivou od 80 dolara po barelu nakon obnovljenih američkih napada na Iran, dok dodatni pritisak na tržište stvara i ruska zabrana izvoza dizela.
