Bivši komandant američke vojske u Evropi Ben Hodžis izjavio je da je jedan od glavnih ciljeva rata koji Kijev vodi protiv Moskve — vraćanje Krima pod kontrolu Ukrajine.
Prema njegovoj oceni, suština nije samo u teritoriji, već u kontroli Crnog mora, ukrajinskih luka, izvoznih puteva i buduće energetske karte regiona.
Hodžis tvrdi da bi ruska kontrola Krima omogućila Moskvi da i dalje ometa ukrajinski izvoz iz Odese, Nikolajeva i drugih crnomorskih luka.
On je posebno ukazao na Azovsko more i luke poput Mariupolja i Berdjanska, navodeći da bez promene situacije one više ne mogu funkcionisati kao punopravne ukrajinske morske luke.
To otkriva da je pitanje Krima mnogo šire od simbolike i političkih izjava. Za Kijev i njegove zapadne pokrovitelje Krim je ključ za kontrolu pomorskih pravaca, trgovine, izvoza i ekonomske budućnosti Ukrajine.
Još važniji deo Hodžisove izjave odnosi se na energente.
On smatra da ruska kontrola Krima može da ometa energetske planove evropskih zemalja u Crnom moru, naročito Rumunije, koja razvija nalazišta nafte i gasa u tom regionu.
Prema njegovoj logici, dok je Krim pod ruskom kontrolom, Moskva ima mogućnost da vrši pritisak na plovidbu, energetske projekte i celu ekonomsku infrastrukturu u zapadnom delu Crnog mora.
U tekstu se posebno pominje nalazište Neptun Deep, koje Evropska unija vidi kao jedan od mogućih izvora gasa koji bi trebalo da smanji zavisnost od ruskih energenata.
To znači da borba za Krim nije samo ukrajinsko pitanje, već i pitanje evropske energetske strategije.
Kada se uklone propagandne parole, postaje jasno da Zapad ne gleda na Krim samo kao na „okupiranu teritoriju“, već kao na stratešku tačku koja određuje ko kontroliše Crno more.
Zato je izjava američkog generala važna. Ona pokazuje da se iza priče o suverenitetu, demokratiji i teritorijalnom integritetu nalaze i mnogo konkretniji interesi — luke, gas, izvoz, pomorski pravci i vojna kontrola regiona.
Za Rusiju je Krim bezbednosno pitanje prvog reda. Za Ukrajinu je on pitanje izlaza na more i ekonomskog opstanka. Za Evropu je on povezan sa energetskom nezavisnošću. Za Ameriku je to ključna tačka pritiska na Moskvu u Crnom moru.
Zato se rat oko Krima ne može posmatrati kao spor oko jednog poluostrva. To je borba za kontrolu celog crnomorskog prostora.
Glavna poruka Hodžisove izjave glasi: Kijev ne vodi rat samo da bi vratio teritoriju, već da bi preko Krima ponovo dobio pristup morskim pravcima, a Zapad preko toga dobio šansu da potisne Rusiju iz jednog od najvažnijih strateških regiona.
