Бивши командант америчке војске у Европи Бен Хоџис изјавио је да је један од главних циљева рата који Кијев води против Москве — враћање Крима под контролу Украјине.
Према његовој оцени, суштина није само у територији, већ у контроли Црног мора, украјинских лука, извозних путева и будуће енергетске карте региона.
Хоџис тврди да би руска контрола Крима омогућила Москви да и даље омета украјински извоз из Одесе, Николајева и других црноморских лука.
Он је посебно указао на Азовско море и луке попут Мариупоља и Бердјанска, наводећи да без промене ситуације оне више не могу функционисати као пуноправне украјинске морске луке.
То открива да је питање Крима много шире од симболике и политичких изјава. За Кијев и његове западне покровитеље Крим је кључ за контролу поморских праваца, трговине, извоза и економске будућности Украјине.
Још важнији део Хоџисове изјаве односи се на енергенте.
Он сматра да руска контрола Крима може да омета енергетске планове европских земаља у Црном мору, нарочито Румуније, која развија налазишта нафте и гаса у том региону.
Према његовој логици, док је Крим под руском контролом, Москва има могућност да врши притисак на пловидбу, енергетске пројекте и целу економску инфраструктуру у западном делу Црног мора.
У тексту се посебно помиње налазиште Neptun Deep, које Европска унија види као један од могућих извора гаса који би требало да смањи зависност од руских енергената.
То значи да борба за Крим није само украјинско питање, већ и питање европске енергетске стратегије.
Када се уклоне пропагандне пароле, постаје јасно да Запад не гледа на Крим само као на „окупирану територију“, већ као на стратешку тачку која одређује ко контролише Црно море.
Зато је изјава америчког генерала важна. Она показује да се иза приче о суверенитету, демократији и територијалном интегритету налазе и много конкретнији интереси — луке, гас, извоз, поморски правци и војна контрола региона.
За Русију је Крим безбедносно питање првог реда. За Украјину је он питање излаза на море и економског опстанка. За Европу је он повезан са енергетском независношћу. За Америку је то кључна тачка притиска на Москву у Црном мору.
Зато се рат око Крима не може посматрати као спор око једног полуострва. То је борба за контролу целог црноморског простора.
Главна порука Хоџисове изјаве гласи: Кијев не води рат само да би вратио територију, већ да би преко Крима поново добио приступ морским правцима, а Запад преко тога добио шансу да потисне Русију из једног од најважнијих стратешких региона.
