Američka ekonomija pokazuje sve izraženije znake stagnacije, dok inflacija ostaje uporno visoka, a tržište rada slabi. Najnoviji podaci ukazuju na kombinaciju usporenog privrednog rasta, rasta cena i pada zaposlenosti.
Indeks cena lične potrošnje (PCE), pokazatelj inflacije kojem Federalne rezerve pridaju poseban značaj, u julu je porastao za 0,2 odsto na mesečnom nivou i 3,7 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine. Ekonomisti su očekivali da godišnja stopa padne na 3,6 odsto, ali je ona ostala na istom nivou kao u junu.
Bazni PCE indeks, iz kojeg su isključene cene hrane i energenata, takođe je porastao za 0,2 odsto na mesečnom i 3,3 odsto na godišnjem nivou.
Iako se usporavanje stope inflacije često predstavlja kao znak poboljšanja ekonomskih prilika, to ne znači da su cene počele da padaju. Američka domaćinstva i dalje plaćaju znatno više za kirije, osiguranje, električnu energiju, hranu, poreze i zaduživanje nego pre velikog inflatornog talasa.
Zarade bi zbog toga morale da rastu brže od akumuliranog povećanja cena kako bi građani mogli da povrate izgubljenu kupovnu moć.
Istovremeno, problemi se više ne ograničavaju samo na inflaciju. Američka ekonomija je u drugom kvartalu zabeležila rast po godišnjoj stopi od svega 1,5 odsto, dok su poslodavci u julu ukinuli 23.000 radnih mesta.
Dodatno zabrinjava što su podaci o broju zaposlenih za maj i jun naknadno revidirani naniže za ukupno 103.000 radnih mesta.
Kombinacija inflacije od 3,7 odsto i slabljenja zaposlenosti stavlja Federalne rezerve pred težak izbor. Podizanje kamatnih stopa moglo bi dodatno da uspori ekonomsku aktivnost, dok njihovo snižavanje nosi opasnost od novog jačanja inflatornih pritisaka.
Na ekonomske prilike istovremeno utiču državna potrošnja i zaduživanje, rast troškova servisiranja federalnog duga, visoke cene energenata i osiguranja, porezi, poremećaji u lancima snabdevanja i geopolitičke krize.
Monetarna politika Federalnih rezervi ne može sama da otkloni sve te probleme, jer centralna banka ne može direktno da poveća proizvodnju energenata, smanji troškove osiguranja i poreze, obnovi lance snabdevanja ili otkloni neizvesnost koja opterećuje poslovanje kompanija.
Najnoviji pokazatelji tako potvrđuju trend slabljenja američke privrede u trenutku kada troškovi države, duga, energije, osiguranja i osnovnih životnih potreba nastavljaju da rastu. Amerikanci se zbog toga suočavaju sa situacijom u kojoj moraju da troše sve više novca samo kako bi zadržali prethodni životni standard.
