Готово четири месеца после америчког ракетног напада на основну школу за девојчице у иранском граду Минабу, у којем је, према наводима, погинуло најмање 175 људи, углавном деце, Пентагон и даље није понудио јасне одговоре о разлозима тог удара.
Док САД и Иран потписују крхки меморандум о прекиду ватре, све је већи страх да би један од најтежих напада на цивиле у последњих неколико деценија могао да буде заташкан.
Након напада, који се догодио првог дана рата, Доналд Трамп је првобитно сугерисао да је одговорност на Ирану. Када је постало јасно да је реч о америчкој ракети „томахавк“, тврдио је да и Иран има приступ таквим пројектилима, иако се то не сматра тачним.
Прошле недеље, током обраћања после споразума о прекиду ватре којим се отвара Ормуски мореуз, Трамп је на питање о истрази одговорио да се ради о догађају из прошлости и наговестио да напад види као грешку.
Према тадашњим тврдњама анонимних званичника, америчке снаге су веровале да је мета база Корпуса чувара исламске револуције. Међутим, испоставило се да је погођена школска зграда.
Један од очева који је у нападу изгубио двоје деце изјавио је да не верује да ће америчка истрага донети правду. Навео је да је сам морао да идентификује своју децу и поручио да породице жртава не очекују много од света који је, како каже, већ видео сличне трагедије у Гази и Палестини.
Бивши званичници Пентагона и стручњаци за националну безбедност изразили су сумњу да ће америчка влада икада преузети пуну одговорност или објавити комплетан извештај о нападу.
Иако је Трамп рекао да се истрага наставља, а америчка Централна команда саопштила да тренутно нема нових информација, поједини извештаји указују да је истрага можда већ завршена.
Према прелиминарним резултатима, до напада је могло да дође због застарелих података за циљање. Наводи се да су САД користиле информације старе седам година, у којима није било назначено да је објекат поред базе у међувремену постао школа.
Према тим наводима, најмање један аналитичар је још раније упозоравао да се локација која се третира као војна мета можда више не користи у ту сврху, али подаци нису ажурирани.
Случај је постао и озбиљан тест за нови приступ Пентагона под вођством министра одбране Пита Хегсета. Он је раније поручивао да правила ангажовања треба да ослободе америчку војну моћ, а не да је спутавају.
Критичари тврде да је Хегсет у Пентагону смањио или ослабио механизме задужене за преиспитивање инцидената са цивилним жртвама, што би могло да отежа утврђивање одговорности.
Један бивши високи званичник Пентагона оценио је да је у рату могуће да дође до погрешног избора мете, али да управо зато мора да постоји систем који утврђује чињенице и одговорност.
Конгресне истраге такође су, према наводима, отежане. Поједини чланови Конгреса тврде да од Трампове администрације нису добили јасне одговоре о нападу у Минабу.
Бивши стручњаци за војно циљање упозоравају да би извештај, чак и ако постоји, могао да остане скривен од јавности, осим ако се не појави неко изнутра ко би био спреман да проговори.
Организације за људска права наводе да је ово пример опасности од слабљења заштитних механизама у војним операцијама. Према њиховој оцени, када се смањи надзор над избором мета и последицама напада, цивили први плаћају цену.
