Američke vlasti istražuju sumnjive sajberupade u sisteme za nadzor goriva na benzinskim pumpama u više saveznih država, a prve procene ukazuju na moguću povezanost sa Iranom.
Napadi su, prema dosadašnjim saznanjima, bili usmereni na automatske sisteme za merenje količine goriva u rezervoarima. Reč je o uređajima koji prate nivo goriva u skladišnim tankovima na benzinskim stanicama.
Sumnja se da su napadači iskoristili bezbednosne propuste na sistemima koji su bili izloženi na internetu bez odgovarajuće zaštite. U pojedinim slučajevima mogli su da menjaju prikazane podatke o količini goriva, ali za sada nema dokaza da su stvarne količine u rezervoarima bile promenjene.
Iako upadi nisu izazvali fizičku štetu niti povrede, američki zvaničnici i stručnjaci za sajberbezbednost upozoravaju da pristup takvim sistemima može biti veoma opasan. U teoriji, napadači bi mogli da prikriju curenje goriva ili stvore uslove u kojima bi opasnost ostala neprimećena.
Istraga još nije dovela do zvaničnog pripisivanja napada bilo kojoj državi ili grupi. Ipak, Iran se pominje kao jedan od glavnih osumnjičenih zbog ranijih sajberoperacija usmerenih na kritičnu infrastrukturu.
Zvaničnici istovremeno upozoravaju da konačna potvrda možda neće biti moguća, jer su napadači za sobom ostavili ograničen broj digitalnih tragova.
Ukoliko se sumnje potvrde, ovo bi bio još jedan primer mogućih iranskih sajberoperacija protiv američke kritične infrastrukture u trenutku pojačanih tenzija između Irana, Sjedinjenih Američkih Država i Izraela.
Slučaj pokazuje da energetska bezbednost više ne zavisi samo od naftovoda, tankera i skladišta, već i od digitalnih sistema koji upravljaju svakodnevnim snabdevanjem. Upravo zbog toga sajbernapadi na infrastrukturu postaju jedan od najopasnijih oblika modernog pritiska.
