Izvršni direktor kompanije OpenAI Sem Altman odbacio je tvrdnje da ChatGPT i centri podataka za veštačku inteligenciju troše ogromne količine vode, navodeći da je za oko 38.000 upita na ChatGPT-u potrebno približno onoliko vode koliko za proizvodnju jednog badema u Kaliforniji.
Altman je o tome govorio u podkastu „Sources“, komentarišući sve snažnije protivljenje izgradnji velikih centara podataka u Sjedinjenim Američkim Državama zbog njihove potrošnje struje i vode.
Prema njegovim rečima, na internetu se stvorila pogrešna predstava da svaki pojedinačni upit upućen ChatGPT-u zahteva ogromne količine vode za hlađenje računarske infrastrukture.
„Video sam tvrdnje da svaki put kada postavite jednostavno pitanje ChatGPT-u, to troši vodu kao da vam tuš radi šest sati i da ta voda zauvek nestaje“, rekao je Altman.
On je takve tvrdnje nazvao široko rasprostranjenim „memom“ koji, prema njegovoj oceni, ne izdržava ozbiljnu proveru.
Altman je ranije naveo da prosečan upit ChatGPT-u zahteva oko 0,3 mililitra vode. Ovog puta je istakao da proizvodnja jednog kalifornijskog badema, prema proceni koju je citirao, zahteva vode koliko približno 38.000 upita korisnika ChatGPT-a.
Ipak, Altman je tokom razgovora priznao da nema tačan proračun pred sobom i da navedena cifra može da odstupa.
On je naglasio i da su savremeni centri podataka značajno drugačiji od starijih postrojenja koja su u velikoj meri koristila isparavanje vode za hlađenje.
Prema Altmanovim rečima, veliki savremeni centar podataka može direktno da troši količinu vode uporedivu sa poslovnom zgradom, pre svega za uobičajene potrebe zaposlenih, dok se za hlađenje sve više primenjuju druga tehnička rešenja.
Međutim, stručnjaci upozoravaju da je poređenje sa bademom teško precizno proveriti jer kompanije koje upravljaju infrastrukturom za veštačku inteligenciju ne objavljuju dovoljno detaljne podatke o ukupnoj potrošnji vode.
Različite analize takođe koriste različite metodologije – neke mere samo vodu koja se direktno troši u centru podataka, dok druge uračunavaju i vodu potrebnu za proizvodnju električne energije.
Pitanje potrošnje prirodnih resursa postaje sve važnije kako se širom SAD ubrzava izgradnja ogromnih centara podataka za veštačku inteligenciju. U brojnim lokalnim zajednicama stanovnici protestuju zbog mogućeg uticaja ovih postrojenja na snabdevanje vodom i strujom, buku i životnu sredinu.
Dodatni pritisak mogao bi da donese razvoj takozvanih AI agenata, koji obavljaju složene zadatke i za svoj rad mogu da zahtevaju znatno više računarske snage od jednostavnog razgovora sa četbotom.
