Specijalni sud u Hagu produžio je rok za izricanje presude bivšem vođi OVK Hašimu Tačiju i saoptuženima za ratne zločine na Kosovu i u Albaniji, 1998-99, sa 19. maja na 20. jul zbog obima i složenosti ovog predmeta.
U danas objavljenoj odluci, raspravno veće predsedavajućeg američkog sudije Čarlsa Smita (Charles Smith) nije isključilo ni mogućnost da taj rok bude ponovo produžen, ako to bude bilo “apsolutno neophodno”.
Zajedno sa Tačijem, za zločine nad Srbima, Romima i Albancima u više od 40 pritvora OVK na Kosovu i u Albaniji optuženi su Kadri Veselji, Redžep Seljimi i Jakup Krasnići.
Svi su u vreme obuhvaćeno optužnicom bili vodeći članovi Glavnog štaba OVK.
Na kraju suđenja, u februaru ove godine, tužioci su zatražili da sudsko veće sve optužene proglasi krivim i osudi na po 45 godina zatvora.
Optuženi su tvrdili da tužioci nisu dokazali njihovu krivicu i zatražili su da ih sud oslobodi.
S obzirom da je suđenje bilo proglašeno okončanim 18. februara, po sudskim pravilima, raspravno veće je trebalo da prvostepenu presudu izrekne u roku od 90 dana, do 19. maja.
U danas objavljenoj odluci da taj rok produži za još dva meseca, do 20. jula, veće sudije Smita je naglasilo da je to bilo neophodno zbog obima i složenosti postupka.
Veće je preciziralo da razmatra iskaze oko 270 svedoka, datih u sudnici ili napismeno, kao i 5.497 dokaznih predmeta.
“Zapisnik sa ovog postupka je dug 29.238 stranica”, piše u odluci.
Zbog svega toga, kao i činjenice da optužnica obuhvata period od godinu i po dana i brojna mesta zločina, raspravno veće je odlučilo da produži rok za izricanje presude, kako bi “obezbedilo punu i pravednu procenu dokaznog materijala i došlo do potpuno obrazloženog mišljenja”.
Tači (58), Veselji (58), Seljimi (55) i Krasnići (75) optuženi su za zločine nad Srbima, Romima i Albancima, proglašenim za “kolaboracioniste”, u oko 40 pritvora OVK na Kosovu, kao i u Kukešu i Cahanu na severu Albaniji, od marta 1998. do novembra 1999.
Po optužnici, Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići su individualno krivično odgovorni za zlodela pripadnika OVK počinjena tokom nemeđunarodnog oružanog sukoba u okviru “širokih i sistematskih napada na osobe osumnjičene da su se protivile OVK”.
Optužnica u 10 tačaka tereti Tačija,Veseljija, Seljimija i Krasnićija za: progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, prisilni nestanak, mučenje (dve tačke) i ubistva (dve tačke).
Pripadnici OVK počinili su zločine nad približno 407 pritvorenika, od kojih je najmanje 102 ubijeno, od marta 1998. do septembra 1999, piše u optužnici.
U optužnici je identifikovano 75 žrtava – 51 srpska, 23 albanske i jedna romska.
Šest tačaka optužnice tereti Tačija, Veseljija, Seljimija i Krasnićija za zločine protiv čovečnosti, a četiri tačke za ratne zločine.
Prema optužnici, Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići bili učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu.
Cilj tog zločinačkog poduhvata bilo je preuzimanje kontrole nad celim Kosovom nasiljem nad svima koje je OVK smatrala “protivnicima”.
Kao saučesnici u zločinačkom udruženju, u optužnici su navedeni i oficiri OVK: Azem Sulja, Ljah Brahimaj, Fatmir Ljimaj, Sulejman Seljimi, Rustem Mustafa, Šukri Buja, Ljatif Gaši i Sabit Geci.
Svi optuženi izjavili su da nisu krivi. Oni su u pritvoru u Hagu od hapšenja na Kosovu, 4. i 5. novembru 2020.
Suđenje Tačiju i saoptuženima počelo je pred sudom u Hagu 3. aprila 2023, a tužioci su svoj dokazni postupak okončali 15. aprila prošle godine.
U haškoj sudnici je svedočilo 125 svedoka optužbe, a izjave desetina drugih svedoka, tužioci su kao dokaze uveli u pisanom obliku.
Dokazni materijal tužilaštva čini i 3.000 dokumenata na albanskom, srpskom i engleskom jeziku.
U odbranu Tačija, svedočilo je sedam svedoka, bivših britanskih i američkih zvaničnika, poput generala Veslija Klarka (Wesley Clark) i ambasadora Kristofera Hila (Christopher Hill), koji su se sa njim susretali i vodili razgovore 1998-99.
Ti svedoci dali su gotovo istovetne iskaze da Tači nije bio vojni komandant, već politički predstavnik OVK i da on nije mogao biti vinovnik zločina iz optužnice.
Po svedocima odbrane, OVK nije ni bila organizovana vojska sa centralnom komandom i komandnim lancom.
Na pitanja tužilaca, Klark, Hil i drugi svedoci Tačijeve odbrane potvrdili su, medjutim, da u to vreme nisu imali podrobnije informacije o unutrašnjoj organizaciji i delovanju OVK na terenu, niti o otimanju i pritvaranju civila.
Dokaze odbrane u pisanom obliku priložili su još zastupnici četvrtooptuženog Krasnićija.
Smatrajući da tužioci nisu dokazali njihovu krivicu, drugooptuženi Veselji i trećeoptuženi Seljimi nisu pred sud izvodili svedoke odbrane.
Na sudjenju Tačiju i saoptuženima učestvuje i više od 150 žrtava zločina iz optužnice.
Sud je, tokom procesa, saslušao izveštaje dvojice veštaka za materijalnu, fizičku i mentalnu štetu koju su žrtve pretrpele.
Ukoliko Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići budu proglašeni krivim, sve žrtve koje učestvuju na sudjenju imaće pravo na obeštećenje.
Specijalizovana veća Kosova, kako se sud zvanično zove, osnovala je 2015. Skupština Kosova pod medjunarodnim pritiskom izazvanim izveštajem izvestioca Saveta Evrope Dika Martija o zločinima OVK na Kosovu i u Albaniji, objavljenim 2011.
Sud je formalno deo pravosudnog sistema Kosova, ali radi u Hagu. U presudama i drugim dokumentima, sud je utvrdio da na Kosovu vlada uporna klima zastrašivanja i uznemiravanja svedoka protiv optuženih pripadnika nekadašnje OVK.
