Грађани ће потписима моћи да подрже више странака или коалиција који ће учествовати на избору, а не само једну што је тренутно правило. Уставни суд ће морати брже, по хитном поступку да одлучује о изборним приговорима. Пооштравају се правила око тога које странке ће моћи да добију статус мањинске за учешће у изборној трци.
Ово су новине које ће се највероватније наћи у изменама изборних закона, а на основу препорука ОЕБС-ове Канцеларије за демократске институције и људска права (ОДИХР) из Извештаја о изборима за народне посланике одржаним 2023. године.
Служба Народне скупштине припремила је нацрте изборних закона у које је РТ Балкан имао увид. У питању су измене закона о избору народних посланика, о локалним изборима и Закона о Уставном суду.
На препоручена решења сада треба да се доставе сугестије, како би се дошло до коначне верзије.
Уз документа која су достављена посланицима, наводи се да треба да се испуни препорука ОДИХР-а која се “односи на доследну примену процедура на дан избора и унапређење професионалних капацитета изборне администрације”. У том смислу могла би се, како се наводи, “размотрити стандардизована обавезна обука за све чланове локалних изборних комисија и бирачких одбора, као и за потенцијалне чланове, укључујући и оне у проширеном саставу”. У том смислу, чланови комисија би могли бити само они који су прошли обуку.
“Као што је и раније препоручено, да би се даље промовисао плурализам у изборном процесу и слобода удруживања, могло би се размотрити уклањање ограничења у погледу давања потписа подршке за више од једне изборне листе“, наводи се у образложењу још једног захтева ОДИХР-а.
То значи да би грађани потписима могли да подрже више странака за учешће на изборима, а не само једну што је сада законско решење.
Такође, измене би могле ићи у у правцу да се “омогући учесницима у изборима да исправе све уочене недостатке у документима којима предлажу кандидате након што Републичка изборна комисија објави одлуку о тим листама”. До сада су се сви недостаци морали исправити пре проглашења изборне листе.
“Да би се предупредила злоупотреба посебних одредби за листе националних мањина, треба размотрити додатно прецизирање правних критеријума за одређивање статуса националне мањине и процедура за подношење и проглашење тих листа. Законом треба прописати разумно кратак рок Уставном суду да реши изборне жалбе и да омогући дужи период за понављање гласања“, наводи се шта је све ОДИХР препоручио.
Тако се изменама Закона о Уставном суду предвиђа рок од осам дана да “надлежни орган за спровођење избора достави Уставном суду одговор и потребне изборне акте, односно документацију, који су неопходни за вођење поступка по захтеву за одлучивање о изборном спору”. Наводи се и да је поступак одлучивања о изборном спору хитан. Такође, промена је и што се рок за одржавање поновних избора, у случају када је одлуком Уставног суда поништен у целини или делимично изборни поступак, продужава са десет дана на 30 дана од дана достављања одлуке Уставног суда надлежном органу.
С обзиром да је било доста злоупотреба да су раније странке и коалиције које немају суштинске везе са мањинским народима, добијале мањински статус, сада се изменама и допунама закона прецизира да “се изборном листом националне мањине сматра она изборна листа чији је основни циљ представљање и заступање интереса националне мањине, као и заштита и побољшање права припадника националне мањине, у складу са Уставом, законом и међународним правним стандардима”. Коалиција може добити статус мањинске, само ако су све странке које је чине мањинске. Иначе, за мањинске странке не важи цензус од три одсто.
Председник Србије најавио је да ће избори бити до краја године, па ће се нова правила, уколико их усвоји парламент највероватније применити тада.
