Србија је на последњој аукцији успела да прода тек мали део планираног износа државних обвезница, уз принос виши од купонске стопе, што указује на слабије интересовање инвеститора за обвезнице Србије и да тржиште шаље сигнал да ће цена задуживања све више зависити од перцепције ризика, пише портал Данаса.
Укупан јавни дуг Србије на крају јануара ове године износио је 39 милијарди евра, што је 41,3 одсто бруто домаћег производа (БДП).
Директан дуг износи 37,2 милијарде евра, од чега унутрашњи дуг Србије износи 10,5 милијарди евра, док је спољни дуг 26,7 милијарди евра.
С друге стране, индиректне обавезе, односно гаранције државе, укупно износе око 1,8 милијарди евра.
Највећи дуг Србија има на име издатих еврообвезница и то 10,3 милијарде евра.
На другом месту налазе се државне дугорочне хартије у динарима у износу од 6,5 милијарди евра, што значи да готово четвртина дуга чине обвезнице.
Кредити пословних банака налазе се на трећем месту ове листе, са око 5,2 милијарде евра.
Еxпорт – Импорт Банк оф Цхина кредитирала је Србију за 2,7 милијарди евра, док су на петом месту кредити страних влада, на име чега Србија дугује 2,6 милијарди.
Србија наставља да емитује обвезнице и да се додатно задужује на тај начин, а према објави Управе за јавни дуг, 10. марта је реотворена емисија петогодишњих државних обвезница Србије.
Ове обвезнице први пут су емитоване 28. јула 2025. године, а као датум доспећа предвиђен је 30. јул 2030.
Како је наведено, обим емисије износио је 32,4 милијарде динара, са купонском стопом од 4,5 одсто, али је укупан обим тражње на аукцији износио свега 2,9 милијарди динара, док је реализовано 266.951 комад државних обвезница, номиналне вредности нешто мање од 2,7 милијарди динара.
Те обвезнице су продате по стопи приноса од 4,55 одсто на годишњем нивоу.
Ово значи да држава сваке године инвеститорима плаћа камату од 4,5 одсто на номиналну вредност обвезнице, и то сваког 30. јула, све до 2030. године, када им враћа и главницу, пренео је Данас.
Међутим, пошто су обвезнице на аукцији продате по приносу од 4,55 одсто, разлика у односу на купон значи да су инвеститори обвезнице купили по нешто нижој цени од номиналне.
Другим речима, држава се формално задужила уз камату од 4,5 одсто, али је ефективни трошак тог задуживања нешто виши.
Ипак, иако је ово јасан знак да је интересовање инвеститора за обвезнице Србије ниско, држава има у плану два нова реотварања ових петогодишњих обвезница у другом кварталу ове године и то 12. маја и 9. јуна, а планирани обим продаје је по 10 милијарди динара, навео је Данас.
Директор и оснивач “ББС Цапитал инвестмент гроуп”, Владимир Васић рекао је да је финансирање путем обвезница потпуно стандардан и пожељан начин задуживања државе.
“Развијене економије имају и знатно већи удео обвезница у структури јавног дуга. То што је код Србије око четвртине дуга у обвезницама говори да се држава све више ослања на тржишне изворе финансирања, што је генерално позитивно, јер повећава транспарентност и тржишну дисциплину”, оценио је Васић.
Додао је да то значи и да је Србија директно изложена перцепцији инвеститора, односно променама глобалних каматних стопа и ризика.
Васић је упозорио и да је ниско интересовање инвеститора сигнал упозорења.
“Тржиште поручује да понуђени принос није довољно атрактиван у односу на ризик или да је перцепција ризика Србије порасла. То није нужно знак кризе, али јесте знак да инвеститори постају селективнији и опрезнији”, рекао је Васић.
Истакао је да озбиљни инвеститори гледају ширу слику.
“Они гледају фискални дефицит и тренд јавног дуга, стабилност економског раста, инфлацију и монетарну политику (посебно везу са Европском централном банком), политичку стабилност и регулаторни оквир, кредитни рејтинг земље, ликвидност тржишта (колико лако могу да продају обвезнице), као и валутни ризик. Другим речима, купује се поверење у државу, не само камата”, навео је Васић.
Оценио је да је сада мање интересовање за обвезнице Србије него што је то било раније, јер се променило глобално окружење.
“Каматне стопе су значајно порасле последњих година, инвеститори данас могу да остваре солидне приносе и на ‘сигурнијим’ тржиштима као што су, рецимо, САД или ЕУ, а повећана је и глобална неизвесност – геополитика, инфлација, енергенти…”, навео је Васић.
Раније је, према његовим речима, новац био “јефтин и тражио је принос, а данас је новац скупљи и бира где иде”.
Када је принос виши од купонске стопе, како је објаснио, то значи да се обвезница на тржишту продаје испод номиналне вредности.
Инвеститори, како је навео, траже већи повраћај него што је иницијално понуђено, што је јасан сигнал да је ризик процењен као виши или да су тржишни услови погоршани и да држава мора да “понуди више” да би привукла капитал.
Он је истакао да Србија и даље има приступ тржишту капитала, што је кључна предност.
“Међутим, поруке са последњих аукција указују да ће у наредном периоду цена задуживања зависити много више од поверења инвеститора, него раније”, казао је Васић.
Главни брокер у “Моментум секјуритиз” Ненад Гујаничић рекао је да није спорно што се држава задужује кроз обвезнице, јер је то најефикаснији и најтранспарентнији начин задуживања.
“Велика је штета што домаће секундарно тржиште није развијено и што домаћи појединачни и професионални инвеститори нису више укључени у купопродају државних обвезница. Тиме бисмо постигли већу стабилност домаћег јавног дуга”, рекао је Гујаничић.
Према његовим речима, инвеститори су направили паузу у очекивању раста приноса на тржишту, што се потом и десило.
“Српске еврообвезнице током марта бележе раст приноса од око пола процентног поена, а ако овакав тренд остане на снази држава ће морати да се прилагоди томе и приликом будућих аукција на домаћем тржишту”, навео је Гујаничић.
Како је појаснио, главна мера са аспекта инвеститора је однос ризика и приноса.
“Џаба је веома висока потенцијална зарада ако је емитент ризичан и улагање може да пропадне. Постоје и неки моменти на тржишту када треба избегавати куповину, а то је рецимо било време ултраниских камата када се и Србија задуживала по стопама испод два одсто. Дакле, у таквим временима појединачни инвеститори би требало да се судржавају од куповине обвезница, јер то није одрживо на дуже стазе, као што се и показало”, истакао је он.
Додао је да је интерес за обвезницама Србије на домаћем тржишту и даље висок и тако ће бити док држава може да испоручује стабилност курса.
“Чим се ту увуче неизвесност, интерес ће се смањити, јер онда не значи да ће номинални принос бити идентичан реалном”, упозорио је Гујаничић.
То што је стопа приноса виша од купонске стопе, према његовим речима, није толико битно.
“У моменту емисије, стопа приноса и купона су обично сличне, често идентичне. Ако се иста емисија реотвара већи број пута у наредној години или годинама, онда у зависности од тржишних трендова принос може да се мења. Ако падају камате, расте цена обвезнице и принос се смањује. И обрнуто, ако камате почну да расту, као у марту, онда принос почиње да се повећава”, навео је Гујаничић.
