Политички живот у Србији карактеришу изражена поларизација и континуиране тензије, а озбиљну забринутост изазива ниво поштовања демократије, владавине права и јавних слобода, оцењује се у нацрту резолуције о функционисању демократских институција у Србији о којој ће расправљати и гласати Парламентарна скупштина Савета Европе (ПССЕ) на седници у Стразбуру.
У предложеном документу са 25 тачака власти Србије позивају се, поред другог, да расветле околности трагедије у Новом Саду 2024. године и процесуирају одговорне, да избегавају примену непотребне или несразмерне силе против демонстраната и/или припадника студентског покрета и истраже случајеве насиља над демонстрантима и злостављања током притвора.
Од власти се тражи и да спроведу истрагу веродостојних тврдњи о наводној употреби звучног оружја за растурање масе током масовних демонстрација у Београду 15. марта 2025, као и да прекину одмазду, надзор, репресивне мере и кампање блаћења активиста, новинара, представника цивилног друштва и да поштују аутономију универзитета.
Власти се позивају и да наставе реформу правосуђа и тужилаштва у складу са стандардима Савета Европе.
Аутори текста – коизвестиоци Викторија Тиблом и Јунус Емре, констатовали су да се ситуација у Србији која је још у поступку мониторинга ПС СЕ, знатно променила од последњег извештаја 2012. и да, упркос одређеном напретку, постоје озбиљне забринутости за поштовање принципа демократије, владавине права и јавних слобода, као и због чињенице да су, од општих избора 2000, сви парламентарни избори у Србији осим два пута, били ванредни.
Иако је то законски могуће, често организовање избора у кратким временским размацима ремети функционисање демократије и државних институција, без обзира на то које политичке снаге су на власти, указује се у нацрту резолуције уз позив властима да се уздрже од коришћења ванредних избора као механизма за стицање политичке предности, и да омогуће демократски изабраним народним посланицима да испуне свој уставни мандат и обављају своје дужности у складу са уставним распоредом.
Забринутост изазива, каже се у нацрту документа, и политичко окружење у Србији које карактеришу изражена поларизација и континуиране тензије између председника Александра Вучића и владајуће већине предвођене Српском напредном странком (СНС), с једне стране, и политичке опозиције, студентског покрета и цивилног друштва, с друге стране.
Посебно се указује да су масовни протести изазвани падом надстрешнице улаза Железничке станице у Новом Саду у новембру 2024. довели до настанка студентског покрета који захтева изборе, одговорност, транспарентност и правду, иако се још није афирмисао као нова политичка снага.
Уз оцену да је право на слободу окупљања током протеста углавном било поштовано, додаје се да су забележени и случајеви прекомерне употребе силе, произвољна хапшења и злостављања током задржавања у притвору, као и ометања новинара у обављању посла.
Власти Србије позивају се да што пре расветле околности трагедије у Новом Саду и да одговорне позову на одговорност, а у вези са масовним протестима, да избегавају примену непотребне или несразмерне силе против демонстраната и/или припадника студентског покрета; да брзо, независно и делотворно истраже случајеве насиља над демонстрантима и случајеве злостављања током притвора.
Од власти се очекује да позову на одговорност све одговорне за насилна дела, било да је реч о припадницима органа за спровођење закона или приватним лицима, да одбаце све неосноване и произвољне кривичне оптужбе против демонстраната и ослободе све особе које су задржане искључиво због остваривања свог права на слободу мирног окупљања.
Тражи се и да прекину одмазду, надзор, репресивне мере и кампање блаћења против свих актера укључених у недавне друштвене процесе и да поштују аутономију универзитета и спрече незаконит улазак органа за спровођење закона у универзитетске кампусе.
ПС СЕ је забринута због и веродостојних тврдњи о наводној употреби звучног оружја за растурање масе током масовних демонстрација у Београду 15. марта 2025. што је код бројних демонстраната изазвало психичке и физичке тегобе и позива власти да спроведу истрагу о околностима овог инцидента и обезбеде неопходну правну и медицинску подршку свим особама које су њиме биле погођене, пише у нацрту резолуције.
Посебна забринутост у предложеном тексту изражава се због стања слободе удруживања и слободе изражавања у Србији.
Власти Србије се позивају да обуставе одмазду и друге мере застрашивања против активиста цивилног друштва, бранилаца људских права, новинара и независних медија, да обезбеде повољно окружење за њихов рад и остваривање права на слободу удруживања и изражавања уопште, као и да се уздрже од предузимања било каквих законодавних мера које би ограничиле ове слободе.
Позивају се такође да обнове структурирани дијалог са цивилним друштвом и обезбеде медијски плурализам, као и да прекину надзор над новинарима и активистима, спроведу делотворне истраге о злоупотребама и позову на одговорност одговорне особе.
У тексту се констатује да је Србија додатно ускладила своје медијско законодавство са правним тековинама ЕУ и другим европским стандардима, али се изражава озбиљна забринутост због блокаде рада Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ), уз позив надлежним органима да предузму све неопходне кораке да би попунили упражњена места у Савету РЕМ-а.
Када је реч о изборима,у нацрту резолуције се наводи и да су 29. марта 2026. одржани локални избори у десет општина/градова (Аранђеловац, Бајина Башта, Бор, Кула, Књажевац, Кладово, Мајданпек, Лучани, Смедеревска Паланка и Севојно), које је посматрао Конгрес локалних и регионалних власти Савета Европе и изражава забринутост због чињенице да су ове изборе обележили насиље и неправилности, укључујући тврдње о куповини гласова, паралелним бирачким списковима и фотографисању гласачких листића.
Власти се позивају да хитно истраже ове инциденте и да одговорне позову на одговорност уз оцену да у поређењу са 2022. годином, Конгрес локалних и регионалних власти уочио погоршање изборне кампање и још мање равноправне услове за учеснике избора.
Коизвестиоци ПС СЕ такође констатују да је и поред усвајања новог изборног оквира и закон о јединственом бирачком списку, више дугогодишњих препорука ОЕБС-ове Канцеларије за демократске институције и људска права (ОДИХР) и Венецијанске комисије СЕ и даље остало неиспуњено, као и да је озбиљне недостатке утврдила међународна мисија за посматрање избора која је пратила ванредне парламентарне изборе 17. децембра 2023. у којој је учествовала и Скупштина СЕ.
У нацрту резолуције се констатује да су у фебруару 2026. у Скупштини Србије предложене поједине контроверзне измене Закона о избору председника Републике, Закона о Уставном суду, Закона о избору народних посланика и Закона о локалним изборима, које тренутно анализира ОЕБС/ОДИХР. Власти се позивају да обезбеде да реформа изборних закона буде у складу са међународним изборним стандардима и да не усвајају законске измене које би биле у супротности са тим стандардима.
Када је реч о реформи правосуђа и тужилаштва, у нацрту документа се поздравља напредак Србије у тој области од приступања Савету Европе, али се изражава забринутост због усвајања “Мрдићевих закона” у јануару, уз оцену да они негативно утичу на функционисање правосуђа и тужилаштва и могли би да утичу на текуће истраге корупције, укључујући и случај Нови Сад.
Поздравља се најава власти да ће препоруке Венецијанске комисије бити спроведене.
ПС СЕ такође позива власти да покажу истинску посвећеност истрагама и суђењима у предметима ратних злочина, нарочито именовањем главног јавног тужиоца за ратне злочине, будући да је то место упражњено од 2024. године.
Констатује се да је остварен известан, мада ограничен, напредак у борби против корупције, посебно усвајањем Националне стратегије за борбу против корупције за период 2024–2028. и пратећег акционог плана за период 2024–2025 и поздравља напредак у спровођењу препорука Групе држава против корупције (ГРЕЦО), али се очекује да власти хитно спроведу преостале препоруке, нарочито оне које се односе на интегритет чланова владе, обуку о стандардима интегритета, дефинисање лобирања, пријављивање сукоба интереса и спречавање корупције у полицији.
