Бојан Мијатовић, један од рањених радника каже за РТ Балкан да су запослени жртвовани и да му је већи бес него бол
У ноћи између 22. и 23. априла 1999. године НАТО бомбе су пале на Радио телевизију Србије. У 2 сата и 6 минута. Стају вести, сигнал РТС, гаси се слика. И 16 живота. Зашто?
Први пут у историји ратовања гађана је медијска кућа. Претходно је НАТО прогласио за легитимни војни циљ, а под “оправдањем” да РТС служи за “пропаганду”.
Повређено је још 16 људи. Међу њима и Бојан Мијатовић који 27 година касније за РТ Балкан каже да и данас то сећање није избледело.
“Видео сам ракету, неку црвену линију, тако се муњевито десило. Стотинке су у питању. Мени је то све било кратко. То је било као једна петарда, рецимо. Тај експлозив ништа више. И језа. Настаје ми пакао, тек када сам дошао у болницу”, рекао је Мијатовић којег је детонација одбацила 30 метара.
Како је додао, био је у коми шест сати.
“Мислио сам да сам мртав. Тражио сам разлог да себи докажем да сам на овом свету, а не оном. Знам шта се десило, знам где сам био. Једини доказ да сам жив је да ми је мајка тада била у иностранству, па сам се после извесног времена чуо са њом. Експлозија у глави, психички проблеми, тешко је било. Већи ми је бес него бол. То су моје колеге, био сам јако млад. Зашто? Зашто је 16 људи жртвовано овде? Само су радили свој посао… То је била радничка класа. Ми смо жртве. Сви смо дошли на минималац, да зарадимо парче хлеба”, истакао је и додао да није могао да има миран сан, био је нервозан, а покушај улазак у зграду РТС-а завршио се потпуним сломом.
На својим радним местима животе су изгубили: Јелица Мунитлак – шминкер, Ксенија Банковић – видео-миксер, Дарко Стоименовски – техничар у размени, Небојша Стојановић – техничар у мастеру, Драгорад Драгојевић – радник обезбеђења, Драган Тасић – електричар, Александар Делетић – камерман, Славиша Стевановић – реализатор, Синиша Медић – дизајнер програма, Иван Стукало – реализатор, Дејан Марковић – радник обезбеђења, Милан Јоксимовић – радник обезбеђења, Бранислав Јовановић – техничар у мастеру, Слободан Јонтић – монтер, Милован Јанковић – прецизни механичар и Томислав Митровић – режисер програма.
У извештају организације “Амнести интернешенел” из 2000. године наводи се да су снаге НАТО починиле озбиљна кршења закона рата, што је довело до незаконитог убијања цивила, а међу набројаним примерима је и убиство 16 медијских радника РТС-а, које је квалификовано као ратни злочин.
“У тренутку бомбардовања у згради су радили техничари и остало производно особље. Процењује се да је у згради у тренутку напада радило око 120 цивила. Најмање 16 цивила је убијено, а још 16 је рањено”, пише у извештају организације која наводи и да је НАТО погодио мету коју је циљао.
У истом документу наводе се и речи некадашњег британског премијера Тонија Блера који је рекао да је РТС бомбардован зато што је емитовао снимке страдања цивила, које су преузимали и западни медији, што је, према његовим речима, слабило подршку рату у оквиру НАТО алијансе.
“Били смо свесни да ће се те слике вратити и да ће постојати инстинктивна симпатија за жртве кампање”, рекао је Блер за Би-Би-Си.
Извештај указује и на то да из НАТО-а није било упозорења да је “конкретан напад на централу РТС-а неизбежан”.
“Званичници НАТО-а у Бриселу рекли су за ‘Амнести интернешенел’ да нису дали конкретно упозорење јер би то угрозило пилоте”, наводи се.
За злочин је одговарао само тадашњи директор РТС-а Драгољуб Милановић, јер није поштовао наређења Савезне Владе и изместио раднике и технику на безбедну локацију.
Он је осуђен због одговорности за погибију 16 радника РТС-а у НАТО бомбардовању 23. априла 1999. године, а у пресуди се наводи да није предузео мере да се запослени те ноћи заштите и евакуишу. Осим Милановића, нико више није процесуиран.
Случај је испитивала специјална комисија Хашког суда, али Тужилаштву није предложила покретање кривичног поступка.
Породице, пријатељи, колеге сваку годишњицу обележавају у време бомбардовања зграде, у два сата и шест минута код споменика “Зашто?” у Ташмајданском парку. И постављају питање које пише не споменику:”Зашто”?
