Права Албанаца у Србији нису угрожена, категорично тврди министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Србије Демо Бериша
У Србији се не крше људска, па ни мањинска права и нема говора да су права Албанаца угрожена, поручио је министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Србије Демо Бериша, наводећи да се будућност права Албанаца у Прешеву, Бујановцу и Медвеђи не решава у Вашингтону, већ разговором у Београду.
Подсетимо, Одбор за спољну политику Представничког дома Kонгреса САД усвојио је предлог закона о наводној дискриминацији Албанаца у Србији.
У закону, који је усвојен скоро без иједног гласа против, фокус је на подручју Прешева, Бујановца и Медвеђе.
Тај правни акт се не односи искључиво на права Албанаца у “прешевској долини”, већ говори о људским правима у Србији, са посебним акцентом на “прешевску долину”.
“Као неко ко се налази на челу Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог могу са пуном одговорношћу рећи да у Србији не постоји кршење нити људских, а ни мањинских права. Постоје одређени елементи који треба да се подигну на виши ниво. Али када посматрате која су питања наглашена у том предлогу јасно је да се ради о покушају политизације”, рекао је Бериша за “Косово онлајн”.
Када је реч о пасивизацији адреса, која се помиње у том акту, напомиње да је то поступак који се предузима према свим грађанима Србије, а не искључиво према Албанцима.
По питању признавања диплома издатих на Универзитету у Приштини, подсетио је да је то питање у надлежности Министарства просвете Србије и да је регулисано у дијалогу.
Министар је подсетио да је Ардита Синани, која се налази на челу Општине Прешево, уједно и саветница премијера привремених институција у Приштини Аљбина Куртија, док је Рагми Мустафи – саветник шефа Куртијевог кабинета Бесника Бисљимија. Бериша је указао да постоји директно “преливање политике и повлачења линије” изазивањем таквих проблема у “прешевској долини” у циљу вршења притиска на српску заједницу на Косову и Метохији.
Нагласио је да нема говора да су права Албанаца угрожена у Србији.
Тражи се разматрање тзв. пасивизације адреса Албанаца, као и наводне дискриминације у образовању, те у употреби албанског језика у јавним институцијама.
Напоменуо је је и сам Албанац, на челу једног министарства, што доказује колико је Србија демократска земља.
С друге стране, казао је, потребно је прихватити чињеницу да на простору Прешева живе и Срби, чија права морају такође бити заступљена у општини. Сада је, каже, само један одборник из редова СНС-а у СО Прешево.
“Повезивање проблема Косова и ‘прешевске долине’ је изузетно погрешан потез и не доприноси успостављању мира на том простору. Посланик у Скупштини Србије Шаип Камбери мора дати већи допринос суживоту на простору те две општине (Прешево и Бујановац). Не говорим о Медвеђи, јер је тамо мањи број Албанаца и живе складније у односу на ове две општине. Камбери не сме да држи Албанце ‘закључане’. Морају да учествују у свим догађајима који су везани за сарадњу са Београдом. Будућност права Албанаца се не решава у Вашингтону, већ разговором у Београду и са надлежним министарством”, поручио је Бериша.
Правећи паралелу са положајем Срба у Албанији, Бериша је истакао да су у тој земљи била два таласа асимилације, а додао је и да се не сме заборавити чињеница да је Албанија у одређеном тренутку уступила своју територију док је рат трајао на простору Косова и Метохије и да план и програм Аљбина Куртија и његовог Покрета Самоопредељење предвиђају као крајњи циљ спајање и стварање “велике Албаније”.
Поменуо је и војни савез Албаније, Хрватске и тзв. Косова, који, како је рекао, ако се свеукупно сагледа, има јасан циљ, јер се ради о онима који би желели да слабе Србију.
