Нафтна индустрија Србије (НИС) у време рата на Блиском истоку набавља нафту из Норвешке, Гвајане, Ирака, Казахстана и САД, пише данас Форбс Србија.
Из НИС-а су Форбсу на питање да ли због рата и кризе на Блиском истоку имају проблема са набавком сирове нафте и да ли ће се и у којој мери ова ситуација одразити на цене нафтних деривата, одговорили да компанија наставља да прилагођава своје пословне моделе.
“Пажљиво пратимо развој ситуације на тржишту нафте и нафтних деривата и предузимамо одговарајуће мере. И то са циљем да обезбедимо стабилност пословања, набавке сирове нафте и сигурност снабдевања тржишта. Све бензинске станице компаније НИС раде редовно и уредно су снабдевене свим врстама нафтних деривата. Продаја горива се одвија уобичајено и без прекида”, навели су у одговору.
Када је реч о цени деривата, компанијаје истакла да поштује све одлуке надлежних органа, укључујући и уредбу Владе Србије о ограничењу висине цена нафтних деривата.
Извор Форбса је потврдио да ситуација није критична, али захваљујући чињеници да НИС има модернизовану рафинерију која му омогућава већу могућност избора.
„Буквално се купује где год се може и чија год нафта је доступна, а да може бити прерађена у рафинерији у Панчеву“, објашњава добро упућени извор Форбес Србија у трговину сировом нафтом.
Према подацима Агенције за енергетику из 2021. године, Србија је 20,7 одсто сирове нафте покривала из сопствених капацитета, док је 79,3 одсто увозила. Када се погледа структура увоза, према тим подацима, 64 одсто нафте набављало се из Ирака, око 23 одсто из Русије, 10 одсто из Казахстана, док се из Норвешке увозило око три одсто.
Иако је у јавности, након приватизације НИС-а од стране Гаспрома, владало уверење да сирова нафта у НИС стиже искључиво из Русије, то заправо није било тачно. Руска нафта у просеку је чинила између четвртине и петине укупно увезене нафте. Доминирала је нафта увезена из Ирака, пише Форбс.
Према истим подацима, у Србију је 2022. увезено 3,234 милиона тона нафте. Већина увоза сирове нафте, око 52 одсто долазила је из Ирака, док је остатак стизао из Русије и Казахстана. Због рата у Украјини и санкција ЕУ према Русији, НИС је у једном тренутку повећао увоз руске нафте. И то са просечних око 23 одсто на готово половину. Истовремено, смањен је удео увоза ирачке нафте.
Ситуација је промењена шестим пакетом санкција према Русији када је ЕУ забранила куповину, увоз и транспорт нафте која стиже из Русије. Србија тада није добила изузеће од примене те мере па је увоз руске нафте прекинут.
Јуче је, у дану када је истекао рок за договор МОЛ-а и Гаспрома о купопродаји већинског пакета акција НИС-а, из америчког ОФАЦ-а стигла нова дозвола. Мађарски МОЛ саопштио је да је добио дозволу да ову трансакцију заврши до 22. маја. Другим речима, преговарачима је остављено још два месеца да се договоре.
Неки дан раније, ОФАЦ је НИС-у продужио до 17. априла лиценцу за увоз сирове нафте. Претпоставка је да ће она и након истека овог рока бити продужена до новог, мајског рока за излазак руског власништва из НИС-а.
