На дан своје смрти, Милица је безбрижно цртала лале и лепила их на зид, a за то време, небом над Батајницом, крстарили су НАТО авиони – један од њих је испустио бомбу, чији су гелери поломили прозорско стакло. Ове године, на годишњицу агресије, амерички војници су се дрзнули да у униформама оду у вртић у Ваљеву – међу српску децу
На данашњи дан пре 27 година страдала је Милица Ракић, најмлађа жртва агресије на СРЈ и симбол патњи и погибије малишана током ратних дејстава 1999. године.
Тог 17. априла, у 21 сат и 45 минута, 25. дана агресије, гелер НАТО бомбе убио је Милицу у купатилу породичног дома у београдском насељу Батајница.
Мала Милица је била једна од 79 невино страдале деце током НАТО бомбардовања, које је трајало 78 дана и однело приближно 2.500 живота.
Да је није погодио гелер непријатељске бомбе, данас би имала 30 година.
На дан своје смрти, Милица је безбрижно цртала лале и лепила их на зид. Не слутећи ништа, мајка ју је ставила на ношу и на кратко се одмакла од ње и спремала јој постељу за спавање. За то време, небом над Батајницом, крстарили су НАТО авиони, а један од њих је испустио бомбу, чији су гелери поломили прозорско стакло.
Одједном се чула детонација, затим прасак и ломњава стакла и купатилских плочица, фасаде. Њен тата Жарко, како је сведочио, потрчао је до купатила и видео стравичан призор. Дете му је лежало мртво на поду, све је било пуно крви, он се надао да је ипак можда жива. Узео ју је у руке, а затим се сјурио низ степенице, па у аутомобил, одвезавши је до Земунске болнице. Тамо су је примили дежурни лекари, али нису могли да помогну.
Тако је Милица “иако је била само дете”, постала војна мета.
Ни њена смрт, али ни погибија још 78 малишана није превише погодила Американце. У периоду обележавања још једне годишњице НАТО агресије на СР Југославију униформисани амерички војници заједно са представницима амбасаде САД у Србији посетили су вртић “Бамби” у Ваљеву и фотографисали са најмлађима.
Повод за ову посету, како је навела амбасада САД на друштвеним мрежама, било је обележавање пријатељства између Србије и САД, које је “дуже од једног века”. Једино нису навели да ли је било прекида тог пријатељства током ратова деведесетих, НАТО агресије, подршке терористима ОВК…
У знак сећања једна улица у Батајници, као и једна у новосадском приградском насељу Ветерник понеле су Милично име.
На иницијативу владике Атанасија и уз благослов владике Григорија и патријарха Павла, пет година након њеног страдања, фрескописац ђакон Никола Лубардић из Београда у манастиру Тврдош у византијском стилу осликао фреску мале Милице, на којој пише: “Света новомученица од НАТО. Милица дете”.
Јеромонах Порфирије из манастира Тврдош, говорио је раније, да се верници, а поготово они који први пут дођу у манастир, пред том феском одмах заустављају.
“Верници углавном реагују са пијететом, стану пред фреску, прекрсте се и помоле. Неки се пак изненаде, јер знају да Милица још није светица, па им буде мало чудно што је њена фреска присутна у манастиру, а странцима из неког разлога смета та фреска, а неки од њих су је гледали чак са презиром”, говорио је отац Порфирије.
Спомен-обележје деци настрадалој у нападима Алијансе подигле су “Вечерње новости”. Аутор споменика је Остоја Балкански, а постављен је у Ташмајданском парку у Београду на прву годишњицу почетка бомбардовања.
“Незаборавник” са епитафом “Били смо само деца” израђен је по лику трогодишње Милице Ракић, која је погинула у свом дому у Батајници 17. априла 1999.
