Тим Међународног монетарног фонда (ММФ) који је боравио у посети Србији и власти Србије су постигли “договор на нивоу тима о трећој ревизији у оквиру ММФ-овог Инструмента за координацију политика (ПЦИ)” који треба да одобри Извршни одбор ММФ-а.
Због виших глобалних цена енергије и примарних производа, како се наводи у саопштењу тима ММФ након посете, очекује се да ће инфлација у Србији забележити умерен пораст и привремено премашити горњу границу циљаног опсега Народне банке Србије (НБС) на крају 2026. године, пре повратка у опсег до средине 2027. године.
По пројекцијама ММФ-а, просечна инфлација у Србији у 2026. години очекује се на нивоу од око 3,5%. Народна банка Србије (НБС) циља инфлацију од 3% плус/минус 1,5 процентних поена ове године.
“Смањења акциза на гориво уведена у марту и априлу 2026. амортизовала су удар цена нафте, али би их требало укинути у блиској будућности како би се избегло продужено субвенционисање енергије и очувала фискална одрживост”, препоручује тим ММФ у саопштењу.
Економски раст ће се, по оцени тима ММФ-а, убрзати у односу на 2025. годину, али ће се на њега негативно одразити преливање ефеката рата на Блиском истоку у 2026. години, док ће у 2027. години, економске активности ће бити подржане потрошњом повезаном са изложбом “Експо” (Еxпо).
“Монетарна политика треба и даље да остане опрезна и можда ће морати да се пооштри уколико се виши трошкови енергије преточе у дугорочна инфлаторна очекивања и изазову индиректне ефекте”, пише у саопштењу.
По оцени тима ММФ-а, власти Србије остају опредељене за ограничење фискалног дефицита од три одсто БДП-а у периоду 2026-27. и специјална фискална правила о платама у јавном сектору и пензијама.
Власти, како се додаје, раде и на реализацији фискалних и структурних реформи, а систематска примена транспарентне анализе трошкова и користи на све нове пројекте јавних инвестиција представља приоритет.
“Потребан је бржи напредак у унапређењу пословног окружења како би се убрзао средњорочни раст”, указује се у саопштењу.
