Кладионице у Србији су у државну касу у прошлој години уплатиле више од 28 милијарди динара, што је готово 35 одсто више него претходне године, пише Нова економија.
Тај износ обухвата накнаде за организовање клађења, електронског клађења, игре на аутоматима и друго.
Накнада за приређивање класичних игара на срећу, коју уплаћују кладионице, износи 60 одсто основице коју чини разлика између укупне вредности примљених уплата и укупног износа фонда добитака.
Држава приходује и кроз порезе на добитке које остварују играчи, али и кроз класичне намете попут ПДВ-а, пореза на добит предузећа, пореза на зараду запослених…
На име накнада за посебне игре на срећу у коцкарницама у буџет је уплаћено скоро 659,7 милиона динара. То је повећање од чак 76,62 одсто у односу на 2024. годину, када је у буџет на име ове накнаде уплаћено око 368 милиона.
Од накнада за посебне игре на срећу на аутоматима, у буџет је прошле године уплаћено 11,3 милијарди динара, 37,24 одсто више у односу на 8,2 милијарде, колико је уплаћено у 2024. Од накнада за клађење у буџет су уплаћене четири милијарде, што је повећање од 20,25 одсто у односу на 2024, када је на име ове накнаде уплаћено око 3,4 милијарде.
Такође, кладионице које приређују електронско клађење, уплатиле су у буџет готово 9,8 милијарди динара. То је поново повећање у односу на 2024, и то од 52,66 одсто. Наиме, годину дана раније, у буџет је, на име ове накнаде, уплаћено око 6,4 милијарде динара.
Када се саберу све накнаде од посебних игара на срећу, долазимо до укупног износа од 25, 8 милијарди динара. И то није све, пише Нова економија.
Укупне уплаћене накнаде за приређивање класичних игара на срећу износиле су око две милијарде, а за наградне игре у услугама и роби још 165 милиона. То су једине категорије накнада у којима се види пад, односно једине категорије код којих се 2025. у буџет уплатило мање новца него 2024. године. Пад код класичних игара на срећу износио је 6,07 одсто, а код наградних игара 17,82 процента.
Тако је у државну касу је у прошлој години, на име различитих накнада, уплаћено тачно 28.080.015.146 динара, или више од 239 милиона евра, а годину дана раније кладионице су у буџет уплатиле око 20,8 милијарди динара.
Највећи удео у овом износу имају аутомати, чак 40,3 одсто. Следе онлајн клађење (34,8 одсто), кладионице (14,5 одсто), Државна лутрија (7,5 одсто), казино (2,3 одсто) и наградне игре (0,6 одсто).
Од 2018. до 2025. године буџетски приходи од кладионичарских накнада порасли су за чак 263,4 одсто, односно 3,6 пута.
Последњег дана 2025. у Србији је пословало 2.849 кладионица – 66 мање него у 2024. А и у 2024, у којој је пословало 2.915 кладионица, такође је забележен пад, баш као и у 2023.
Од 2.849 кладионица, њих 776 пословало је у Београдском округу. Највише кладионица, 112, налази се на Новом Београду, а најмање у Сопоту – пет.
Званични подаци показују да је 27. фебруара у Србији било 2.836 кладионица, што је 13 мање него прошле године. Само у Београду, затворено је девет кладионица.
Један од разлога за увећане приливе у буџет јесу и измене Закона о играма на срећу, које су усвојене крајем 2024. године. Тим изменама су увећане накнаде које кладионице морају да плаћају држави.
Поред приређивача игара на срећу, држава опорезује и добитнике. По Закону о порезу на доходак грађана, у категорију “остали приходи” спадају и добици од игара на срећу. Они се опорезују по стопи од 20 одсто. Играчи су дужни да плаћају порез на све добитке веће од 147.757 динара.
