Инциденти током студентских и грађанских протеста показали су системски образац насиља полиције током 2025. године и прекомерну употребу силе према младима, речено је данас на представљању годишњег извештаја о људским правима младих у Србији током претходне године Београдског центра за љуска права.
Како је речено новинарима, тај извештај је показао да су млади одлучили да преузму активну улогу и учествују у друштвеним променама у држави, те да су они били “покретачи промена”.
“На скуповима је уочено непоступање полиције да заштите демонстранте од насиља које је долазило од трећих лица. Полиција има обавезу да учини све мере како би се учесници мирних окупљања заштитили, у том случају заштита је изостала, забележен је велики број инцидената. Такође, проблем је и помиловање које је долазило од државног врха за особе које су колима ударале људе на скуповима и оне које су поломиле вилицу студенткињи у Новом Саду”, речено је.
Додали су да, када је реч о употреби звучног топа на скупу 15. марта прошле године у Београду, грађани су пријављивали различите симптоме и повреде.
“Иако су државни органи негирали ту употребу, невладине организације су скупиле сведочења људи који су се ту тада налазили”, речено је.
Поменут је и случај студенткиње Николине Синђелић која је у августу прошле године оптужила бившег команданта Јединице за обезбеђење одређених личности и објеката (ЈЗО) Марка Кричка да јој је претио силовањем.
Додали су да су кршена права младих и медијским таргетирањем.
Уредник тог извештаја Горан Сандић оценио је да је током 2025. године образовање постало поље у којем се кажњава.
“Наставници, преко 100 њих је остајало без посла због подршке студентима. Без слободних професора и истраживача нема ни академске слободе у пуном смислу. Након свих инцидената у образовном пољу током прошле године, шаље се порука студентима, а и будућим да, наставник који те подржи остаће без посла, деканка која ти отвори врата биће нападнута ножем и ректор кој те брани биће мета кривичних пријава, а то директно угрожава право на образовање”, рекао је Сандић.
Он је додао да држава издваја 2.174 евра по студенту, а то је, како је оценио, мање од свих европских држава за које постоје подаци, а 5 пута испод просека Европске уније.
“Млада особа из породице скромнијих прихода, која гледа државни факултет под оваквим притиском, може да се запита да ли је вредно уписати се, и на том месту се ствара ефекат застрашивања”, рекао је Сандић.
На представљању извештаја оцењено је да је 2025. година у којој није постојао дијалог, те да је уочен “дугогодишњи тренд изостанка институционалних одговора када је у питању заштита права младих”.
