Српска православна црква (СПЦ) је најавила да ће у Галерији Срспке академије наука и уметности (САНУ) у Београду од петка, 15. маја, до 19. јула, поводом 850 година од рођења Светог Саве, бити изложене неки од најзначајнијих предмета из Царске лавре Манастира Хиландар на Светој Гори.
Предмете везане за живот првог српског архиепископа у среду ће на аеродрому “Никола Тесла” дочекати патријарх СПЦ Порфирије и највиши представници државе, уз црквене и државне почасти, истиче се у саопштењу.
На изложби ће бити представљена мозаична икона Богородице Одигитрије, пред којом је “уснуо у Господу Стефан Немања, у монаштву прослављен као Свети Симеон Мироточиви”.
Та икона, рад солунских мајстора с краја 12. века, најстарија је у ризници Хиландара, пише у саопштењу и да је “сам Свети Саве посведочио у Житију Светог Симеона – монах Симеон тражио на самрти икону Богородице да пред њом преда дух свој Господу”.
Биће представљена и икона Богородице Млекопитатељнице (Галактотрофусе) – светиња Савине испоснице у Кареји, на Светој Гори.
“По познијем предању, ту икону је насликао Свети апостол и јеванђелист Лука, а Свети Сава ју је током свог путовања у Свету земљу добио у манастиру Светог Саве Освећеног у Јерусалиму, заједно са патерицом (штапом) Светог Саве и иконом Богородице Тројеручице, према завештању оснивача Светог Саве Освећеног у ВИ веку”, наводи СПЦ.
На изложби ће бити и икона Христа Пантократора, ремек-дело византијског сликарства, датирана у 1260. годину, икона Светог Саве и Светог Симеона из 15. века, као и реплика Хиландарског игуманског штапа, дар Алексија ИИИ Анђела, пореклом из Цариграда, из 1199. године, израђеног од абоноса, јасписа, сребра, позлата, драгог и полудрагог камења.
“Свети Сава је хиландарски игумански штап добио од византијског цара Алексија ИИИ Анђела приликом свог боравка у царској престоници 1199. године, као симбол потврде да новоосновани српски манастир и његово братство на Атосу имају право да самостално постављају наредне, изабране старешине манастира”, пише у саопштењу.
За хиландарско братство је, како се додаје, тај чин био од великог значаја, будући да је дотадашња пракса на Атосу приликом постављања новог игумана манастира подразумевала његов одлазак на цариградски двор да би потврду добио од самог цара Византије.
Биће изложена и реплика Патерице Светог Саве Освећеног коју је током свог првог поклоничког путовања у Свету земљу, 1229. године, Свети Сава добио у Великој лаври Светог Саве освећеног.
“Свето предање каже да је пре своје смрти Сава Освећени одредио да се његов штап – патерица постави уз иконостас главне цркве његовог манастира и прорекао да ће са Запада доћи његов имењак, монах ‘царског рода’ који ће узети његову патерицу”, наводи се у саопштењу.
На изложби ће бити и Карејски типик, препис из прве четвртине 13. века, оснивачки акт којим су прописана правила поста и богослужења за Испосницу Светог Саве Освећеног у Кареји, као и реплика Иконе Богородице Тројеручице, “паладијум све Српске земље, а била јој је посвећена и Катедрална црква у Скопљу”.
“Свето предање нас учи да је припадала Светом Јовану Дамаскину, чија се одсечена десница исцелила после молитве пред њом. Свети Сава је ову икону донео из Дамаска, а доцније је извесно време била и у Манастиру Студеници, одакле је на чудесан начин, 1661. године доспела на Свету Гору, пред Манастир Хиландар. Икона Богородице Тројеручице налази се у наосу главне манастирске цркве у проскинитару уз источну страну југозападног стуба, крај игуманског трона”, објашњава СПЦ.
