Хашки суд објавио је да Србија не одговара на његова питања о напретку у уступљеном процесу против лидера Српске радикалне странке Војислава Шешеља, оптуженог за непоштовање тог суда.
То пише у мајском извештају Дагмаре Албрехт коју је хашки суд, пошто је процес против Шешеља у фебруару 2024. уступио правосуђу Србије, именовао да тај поступак прати и посматра.
У редовном извештају председници хашког суда Грасијели Гати Сантани, Албрехтова је, крајем маја, написала да је “послала бројне имејлове Министарству правде Србије”, тражећи информације о прелиминарним корацима у поступку против Шешеља на чију су јој неопходност у јесен прошле године указали српски тужиоци и званичници тог министарства.
Албрехтова је прецизирала је јој је те информације, током сусрета у Београду у новембру 2025, обећао “помоћник министра из сектора за међународне односе и стратешко планирање”.
“До данас, нисам добила никакав одговор на те имејлове”, нагласила је званичница хашког суда, уз напомену да је од Министарства правде одговор поново тражила и крајем априла.
Према извештају, Албрехтова је и од Тужилаштва за ратне злочине у Београду, крајем априла ове године, затражила да се изјасни да ли још чека на “прелиминарно мишљење” Министарства правде о процесу против Шешеља.
“Затражила сам, такође, и информације о томе да ли Тужилаштво за ратне злочине тренутно намерава да предузме даље поступање у вези са уступљеним предметом. На дан 18. маја, поново сам затражила те информације”, написала је Албрехтова, сугеришући да одговоре није добила.
У закључку извештаја, Албрехтова је назначила да “према доступним информацијама, предмет против Шешеља и других још чека на прелиминарно мишљење Министарства правде”.
Она је нагласила и да намерава да посети Београд и разговара са правосудним званичницима, ако они буду доступни.
Албрехтова је се са званичницима Министарства правде и тужиоцима у Београду последњи пут састала у новембру 2025.
Како је касније известила суд у Хагу, у Тужилаштву за ратне злочине су је, 18. новембра прошле године, обавестили да су, у складу са законом, од Министарства правде затражили “прелиминарно мишљење” да ли би суђење Шешељу могло бити процес за политички деликт и да ли би могло “нарушити суверенитет, безбедност и јавни ред” у Србији.
Тужилаштво је, како је тврдило, тај захтев Министарству правде послало 10. фебруара 2025.
Тужиоци у Београду су прошле јесени Албрехтовој рекли и да могу наставити рад на предмету Шешељ само ако мишљење Министарства правде буде позитивно да се Шешељу неће судити за политички деликт и да то неће угрозити суверенитет, безбедност и јавни ред у Србији.
“Негативно мишљење Министарства правде спречило би даљи рад (тужилаца) на овом предмету”, пренела је Албрехтова став Тужилаштва за ратне злочине.
Сутрадан, 19. новембра прошле године, Албрехтовој је, међутим, поменути помоћник министра правде тврдио да то министарство није добило захтев Тужилаштва за ратне злочине да се изјасни о два наведена предуслова.
Исти званичник је рекао и да, по Закону о сарадњи с Хашким трибуналом, Виши суд у Београду, пре мишљења Министарства правде, мора да утврди да ли је испуњен низ других предуслова за суђење Шешељу.
Ако суд утврди да ти предуслови нису испуњени, Министарство правде, по тумачењу тог званичника, не мора дати мишљење које му је тражило Тужилаштво за ратне злочине, написала је званичница хашког суда.
У новембру прошле године, Албрехтову је примио и неименовани председник Одељења за ратне злочине Вишег суда у Београду који јој је рекао да о предмету Шешељ није добио никакве информације од Министарства правде, ни од Тужилаштва за ратне злочине.
Поред Шешеља, за непоштовање хашког суда оптужени су званичници СРС Миљан Дамјановић, Мирољуб Игњатовић, Љиљана Михајловић и Огњен Михајловић.
Оптужница их терети за “хотимично ометање спровођења правде, откривање поверљивих информација о заштићеним сведоцима”, као и за то што су “пропустили да се повинују налозима суда да престану да објављују поверљиве материјале”.
Поверљиве податке, оптужени су, по тужиоцима, објавили и ширили преко Шешељевих књига, али и посредством интернет страница.
Хашки суд је оптужницу против Шешеља и четворо радикала подигао 11. августа 2023.
У поднесцима суду у Хагу, пре него што је донета одлука о уступању процеса Србији, сви оптужени су обећали да ће се “појавити пред релевантним домаћим властима када буду позвани”.
Уколико српско правосуђе не буде спровело поступак против Шешеља и саоптужених, суд у Хагу има право да поново преузме тај процес, а Србија је обавезна да оптужене преда том суду.
