Власт у Србији не би требало да условљава мађарску компанију МОЛ обавезом рада НИС-ове рафинерије, као ни било којим другим пословним потезом, изјавио је данас главни брокер Моментума Ненад Гујаничић.
Он је за агенцију Бета рекао да ниједан инвеститор неће дозволити такво условљавање због кога би у будућности могао да трпи губитке.
“Није добро условљавати МОЛ да, ако купи од Гаспрома контролни пакет акција у НИС-у, мора да одржи производњу у рафинерији за прераду нафте, као ни другим пословним потезима. Погрешна је интерпретација у јавности да је то условљавање могуће”, рекао је Гујаничић, поводом тврдњи министарке рударства и енергетике Србије Дубравке Ђедовић Хандановић која је намеру да МОЛ затвори рафинерију у Панчеву назвала црвеном линијом чији прелазак Србија неће дозволити.
Додао је да Србија нема никакву улогу у купопродаји контролног пакета акција у НИС-у, па и није “камен спотицања” у преговорима, што се често може чути у јавности.
Главни проблем је што та руска компанија “није вољна да прода свој пакет акција, па одуговлачи у ишчекивању промене геополитичке ситуације из простог разлога јер није добровољно ни ушла у процес продаје”, рекао је Гујаничић.
Представници власти у Србији, према његовим речима, желе да створе слику како су они главни учесник у преговорима и да без њих не може да се спроведе та трансакција, што је, како је рекао, “крива слика”.
Истакао је да ниједан инвеститор не жели да прихвати обавезе које могу да се косе са тржишним условима.
“Потенцијални купац НИС-а, куповином контролног пакета акција преузима имовину и обавезе компаније, а додатне обавезе које се косе са тржишним условима нико није вољан да прихвати”, рекао је Гујаничић.
Јавност не зна шта се дешава у преговорима Гаспрома и МОЛ-а, осим да српска страна има некакве “црвене линије”, навео је он
“Мислим да је то последица чињенице да је обичан грађанин спознао да српска страна није укључена у преговоре и није битна у читавом поступку, те она сада настаоји да остави утисак да су државни представници присутни у преговорима, те да себи дају за право да постављају ограничења која не би прихватио ни један страни инвеститор”, рекао је Гујаничић.
Упитао је, зашто, ако је то могуће, власт није Кинезима у РТБ Бору поставила некакве услове или неким другим страним инвеститорима којима даје субвенције, “што би по тој логици било природније”.
То је незамисливо чак и условима субвенција, а да се не говори о нормалним тржишним условима, оценио је овај стручњак.
“Што нису Гаспрому, када је купио НИС, рекли да мора да задржи рафинерију НИС-а у Новом Саду. Затворена је, наведено је да ту има пуно заосталих бомби од бомбардовања НАТО из 1999. и шта се догодило? Рафинерија је најпре требало да ради са другом наменом, а касније је нестала са мапе”, навео је Гујаничић.
Додао је да у крајњој линији није искључено ни да се инвеститорима постављају услови, али онда они неће ни долазити, или ће цена доласка бити висока.
“Да ли ће купац НИС-а задржати Рафинерију, Петрохемију… који послују у оквиру компаније? Хоће ако имају интерес, ако немају зашто би долазили”, рекао је Гујаничић.
Нагласио је да има много малих земаља, попут Србије које немају рафинерију за прераду сирове нафте и “то не представља катастрофу”, јер постоје други начини како обезбедити енергетску стабилност.
Може се догодити, како је навео, и да нека земља поседује пет рафинерија, а да нема стабилно снабдевање енергентима.
“Дакле, Србија има модерну рафинерију и одлично је што је то тако, али она сама по себи не мора бити неминовност у неким другим условима на тржишту”, истакао је Гујаничић.
Србија, како је рекао, нема значајне изворе сирове нафте, а постојећи су добро исцрпљени да би рафинерија радила махом прерађујући нафту из домаћих извора.
“Ако МОЛ, као потенцијални купац НИС-а и прихвати такво условљавање државе, тај захтев ће на крају много скупље изаћи него да је поштован обичан тржишни принцип”, рекао је Гујаничић.
Истакао је да је потпуни нонсенс прича да ће Србија купити додатних пет одсто акција у НИС-у, на садашњих 29,87 одсто, чиме ће наводно контролисати пословање НИС-а. “Са 35 одсто акција се не може урадити ништа више него са 30 одсто, па ће Мађари, ако купе удео у НИС-у, вероватно то дозволити јер као већински власници могу да раде шта хоће”, објаснио је он.
На питање да ли ће Гаспром и МОЛ ускоро привести преговоре крају Гујаничић је рекао да не зна, али да је чињеница да од 19. јануара, када је потписан прелиминарни уговор две компаније, све што је уследило није изгледало као да се воде неки купопродајни преговори, јер је настала огромна тишина, која није уобичајена када се преузима велика компанија.
Оно што је, према његовим речима, Србија могла да уради јесте да донесе регулаторни оквир који ће предвидети шта држава ради ако НИС “упадне” у ситуацију као прошле године да не може оперативно да ради јер није добио лиценцу америчке Канцеларије за контролу стране имовине (ОФАК).
На питање да ли би Србија могла да искористи право прече куповине ако пропадну преговори Гаспрома и МОЛ-а, Гујаничић је рекао да је то “прилично осетљиво питање”.
“Ако би Србија донела закон о енергетској стабилности и навела да у случају да НИС као најзначајнија компанија на тржишу не може да функционише држава има право да преузме компанију и на тендеру евентуално понуди на продају контролни пакет акција. Та одлука би, вероватно постала предмет међународне арбитраже. Дакле, то није најсрећније решење, али је најбоље у условима ако би се десио најцрњи сценарио да НИС не може да ради”, оценио је Гујаничић.
Додао је да је позиција Србије у тренутним околностима незахвална, а да би проактивним приступом и могло да се уради нешто, али би се тиме определила за неку страну.
“НИС-у су уведене санкције да би се утицало на српску спољну политику која није ‘ни тамо ни вамо’. Ако би се Србија определила за западну страну могла је американцима дипломатски да пошаље поруку да ће преузети управљање том компанијом, а да ће ‘замрзнути’ власништво Гаспрома у НИС-у, као што је то урадила Немачка у неким рафинеријама са руским власништвом. Тиме је могла да испита да ли су Американци толерантни на такву одлуку и да ли би НИС поштедели санкција”, навео је Гујаничић.
То би, како је рекао, значило да се Србија определила за једну страну, али да је, како је навео, очигледно да домаћи политичари знају да би то била висока цена и не желе да је прихвате.
Канцеларије за контролу стране имовине Министарства финансија САД (ОФАК) је продужила рок за завршетак преговора Гаспрома и МОЛ-а до 16. јуна, а до истог датума и НИС има оперативну лиценцу за рад.
