На цену градње путева у Србји утичу многобројни фактори, од категорије пута, топографских услова, броја планираних објеката (тунели и мостови), близина материјала, а додатни скривени трошак, произилази из тога што је држава честим изменама прописа скратила време пројектовања, како би се што пре исходовала грађевинска дозвола због чега, често неквалитетна пројектна документација током изградње, мора да се мења, пише Форбс Србија.
Недавно је потписан уговор за изградњу дела брзе саобраћајнице од Бачког Брега до Српске Црње, под називом “Осмеха Војводине”. Пројектовање првих пет деоница и изградња прве (од Бачког брега до Сомбора – 22,8 километара), коштаће 240 милиона евра. Према раније објављеним подацима, цео “Осмех Војводине” (185,5 километара) процењен је на 1,75 милијарди евра.
Процењена вредност Моравског коридора, односно ауто-пута од Појата до Прељине, дужине 112,4 километара, премашила је две милијарде евра.
За Фрушкогорски коридор, односно брзу саобраћајницу Нови Сад-Рума, дугу 47,7 километара, потписан је комерцијални уговор о пројектовању и извођењу радова, вредан 715,7 милиона америчких долара. У Фискалној стратегији стоји да је процењена вредност ове саобраћајнице 106,2 милијарде динара (око једне милијарде долара).
Вредност деонице Прељина-Пожега, према Фискалној стратегији, износи око 74,4 милијарде динара, или око 632 милиона евра.
“На укупну цену градње путева у Србији, утиче категорија пута (аутопут, мотопут, двотрачни путеви), топографија (равничарски, брдовит, планински терен), геотехничке карактеристике терена (стабилни, условно стабилни, нестабилни терени), количина материјала који је неопходан за конструкцију трупа саобраћајнице (насипа)”, рекла је доценткиња Грађевинског факултета у Београду, Сања Фриц.
На цену утиче и број примењених инжењерских објеката и конструкција (тунели, мостови, пропусти, потпорни зидови). Утицај на цену имају и измештање постојеће инфраструктуре, изградња пратеће опреме пута, инсталације.
Све тп, навела је Фриц, произилази из предмера и предрачуна унутар одређене фазе пројектно – техничке документације.
Међутим, она је истакла да се често заборавља на питање – да ли постоји и где су позајмишта адекватног материјала за изградњу неке саобраћајнице.
“Цена изградње пута у великој мери ће се разликовати уколико је позајмиште материјала у непосредној близини, потом у најудаљенијим деловима Србије у односу на локацију на којој се материјал уграђује или је пак материјал непходно транспортовати из неке од околних држава”, прецизирала је Фриц.
Дефинисање позајмишта материјала, према њеним речима, често није предмет пројектно-техничке документације, већ је то део уговора који регулише обавезе између државе и потенцијалног извођача.
Такође, на повећање цене изградње путева, може да утиче и раст цена свих других материјала који се користе у грађевинарству. Посебно, јер се често реализују једну или више деценија.
“Не смеју се заборавити ни значајни трошкови експропријације земљишта неопходног за реализацију оваквих инфраструктурних објеката“, навела је Фриц.
Истакла је да је важно разликовати “пројектантску” цену која се базира на самој пројектној документацији и укупну цену реализације пројекта. На укупну цену утиче низ других фактора – експропријација, додатни трошкови, непредвиђени трошкови, непоштовање уговорних обавеза.
Један од кључних проблема, према речима Сање Фриц, је тај што је континуираним изменама Закона о планирању и изградњи, а често без уважавања мишљења струке, држава учинила све да скрати време предвиђено за пројектовање путева – како би се што пре исходовала грађевинска дозвола и кренуло у извођење радова.
“То за последицу може имати мање квалитетну пројектно-техничку документацију (на пример мањи обим геотехничких истражних радова), као и њену неквалитетну стручну и техничку контролу. Када се на основу такве документације исходује грађевинска дозвола, често се, због проблема у самом извођењу, пројектно-техничка документација мења у току извођења радова. Процеси исходовања дозвола се понављају, мењају се начини извођења”, рекла је Фриц.
Она је навела да су у почетним фазама пројектовања, као што су Генерални и Идејни пројекат пута, највеће могућности да се утиче на квалитет и цену.
То су фазе у којима се, како је рекла, доносе суштинске одлуке за један путни правац, да ли је изабран исправан коридор у којем ће се пут реализовати, који тип раскрсница ће бити примењен – површинске или денивелисане, као и број и типологија кључних инжењерских објеката – мостова и тунела.
“Ако се у овим почетним фазама не донесу исправне инжењерске одлуке, што је у кратким роковима суштински немогуће, све интервенције у наредним фазама, пројекат за грађевинску дозволу, пројекат за извођење и само извођење, представљају само санирање последица. То може имати далеко мање ефекта. Уз директно повећање трошкова изградње”, рекла је Фриц.
Додала је да се ,често на основу само Идејног решења или Нацрта Идејног пројекта потписују милионски уговори о реализацији неке саобраћајнице иако је немогуће да у том тренутку постоје сви параметри за прецизно дефинисање, не само укупне већ и “пројектантске” цене.
