У току је јавна расправа о изменама Закона о буџетском систему како би се ускладио са правним поретком ЕУ, али упркос упозорењима Фискалног савета и Међународног монетарног фонда (ММФ), односно Европске комисије, да се пракса са коришћењем и висином текуће буџетске резерве мора мењати, то у новом нацрту није планирано, пише данас Форбс Србија.
Постојеће законско решење усвојено је 2009. али је до сада закон у неком свом делу мењан готово сваке године, последњи пут 2024. године.
Овога пута, како се види из нацрта, реч је, између осталог о уподобљавању стандардима ЕУ. Како пише, “овим законом се у правни систем Србије преузима директива Савета Европске уније из новембра 2011. и Директива из априла 2024”.
Главна фискална правила, попут висине дефицита или јавног дуга, углавном остају иста. Барем на папиру. Тако се наводи да дефицит може бити до највише три одсто БДП-а уколико је јавни дуг мањи од 45 одсто БДП-а. Што се његово учешће у БДП-у повећава то је планирани фискални дефицит мањи, стоји у нацрту овог закона.
Притом, уколико јавни дуг дође до 60 одсто, што је законски лимит, фискалне власти дужне су да направе програм за смањење учешћа дуга у БДП-у. Исто је и са висином текуће буџетске резерве.
Текућа буџетска резерва дефинише се у предлогу чланом 92. Закона о буџетском систему. Наведено је да се “средства текуће буџетске резерве користе за непланиране сврхе за које нису утврђене апропријације или за сврхе за које се у току године покаже да апропријације нису биле довољне”.
У пракси, међутим, власт користи институт буџетске резерве практично од почетка фискалне године. Ове године Влада је прво решење о коришћењу буџетске резерве донела већ 13. јануара, ни пуне две недеље од почетка календарске и фискалне године.
У нацрту закона наводи се и да се текућа буџетска резерва “опредељује највише до четири одсто прихода и примања од продаје нефинансијске имовине за буџетску годину планираних Законом о буџету Србије, односно одлуком о буџету локалне власти”.
Оно што се, међутим, у овом нацрту мења у односу на постојећи пропис јесте прецизирање на који износ се тачно односи текућа буџетска резерва. Наиме, у нацрту се наводи да се у случају ребаланса буџета којим се приходи и примања планирају у мањем износу од иницијалног Закона о буџету, текућа резерва усклађује са иницијалним законом.
То до сада није био случај. Због непрецизне одредбе четири одсто од укупних прихода и примања могао се односити и на иницијални буџет и на ребаланс, али и на извршење буџета, зависи од тумачења.
Ипак, ово је више козметичка, него суштинска промена. Суштина је да и нови нацрт о коме се јавно расправља у тренутку када је мисија ММФ-а у посети Србији, не смањује износ буџетске резерве. А то је била главна примедба Фискалног савета.
Са друге стране, ММФ је указивао на потенцијалне законске непрецизности и мањкавости које би требало отклонити како би новац из резерве био транспарентније дељен. Али још се чекају резултати ММФ-ове анализе која би требало да покаже шта каже закон, а шта доноси пракса.
Из Фискалног савета одавно упозоравају да су измене Закона о буџетском систему неопходне. Али указују и на чињеницу да би износ текуће буџетске резерве требало да се смањи. Најпре на три, а онда и на 2,5 одсто од укупних прихода и примања.
До измена Закона о буџетском систему 2015. тај лимит је био тек два одсто. Тада је повећан на 2,5 да би касније дошао до садашњих четири одсто.
“Добра буџетска пракса подразумева да се јасно пропише на које намене и под којим условима се резерва може користити. Наш закон уопште не прописује таква ограничења у начину употребе резерве – изузев у погледу њеног максималног износа, који је и сам преширок”, рекли су раније из Фискалног савета.
Они су истакли да измене треба да обухвате прецизније дефинисање намене буџетске резерве, али и увођење ограничења која би спречила финансирање нових, непланираних и дискреционих политика Владе Србије, без одобрења Скупштине Србије.
