04.06.2026
Belgrade, RS 17 C

Најновије вести

еКапија: Амбасада САД објавила јавни позив за исказивање интереса за изградњу ХЕ Ђердап 3

Амбасада Сједињених Америчких Држава (САД) у Србији објавила је јавни позив за исказивање интереса за учешће у пројекту изградње Реверзибилне хидроелектране (РХЕ) Ђердап 3, објавила је данас еКапија.

Тај потез, како је наведено, представља формални корак ка укључивању водећих светских инжењерских и финансијских компанија у реализацију једног од највећих енергетских пројеката у Југоисточној Европи.

Према тексту позива, заинтересоване компаније имају рок до 25. јуна да предају своја писма о намерама Министарству рударства и енергетике Србије. Циљ овог поступка је селекција стратешких партнера за израду техничке документације, финансирање и саму изградњу масивног електроенергетског постројења.

Позив за исказивање заинтересованости за стратешко партнерство представља прву фазу селекције.

Процес води посебна Радна група Владе Србије, а избор се спроводи према Закону о јавним набавкама на основу међудржавног споразума.

Пројекат РХЕ Ђердап 3 планиран је као хибридно реверзибилно пумпно-акумулационо постројење на 1007. километру Дунава, на територији општине Голубац.

Концепција пројекта предвиђа захватање воде из Ђердапског језера током периода ниског оптерећења када у систему постоји вишак струје, пумпање воде у горње резервоаре “Песача” и “Бродица” и производњу струје у врховима потрошње, пуштањем воде назад у Дунав.

Пројектовани капацитет електране износи импресивних 2.400 МW, уз могућност интеграције додатних 400 МW из обновљивих извора (ветра и сунца). Процењена вредност инвестиције тренутно се креће око 2,63 милијарде евра, а планирани рок за завршетак је 2038. година.

Учешће САД у пројекту Ђердап 3 припрема се од 2021. године, када је амерички гигант Бецхтел први пут показао интересовање за изградњу. Кључни кораци направљени су 2022. када је Бецхтел, највећа америчка грађевинска и инжењерска компанија, преузео израду техничких студија, што је крунисано потписивањем Међудржавног енергетског споразума у Вашингтону 2024. године.

Овај споразум је ступио на снагу у марту 2025. године, чиме је и створен правни основ да Србија преко Амбасаде САД званично позове америчке компаније да пошаљу своје понуде.

Упркос великим амбицијама Београда, пројекат се суочава са озбиљним препрекама на међународном и унутрашњем плану. Медији су пре две године пренели изјаву румунског министра енергетике Себастија Бурдуже да Букурешт неће дозволити да изградња Ђердапа 3 угрози стабилност и производњу на постојећим заједничким електранама Ђердап 1 и Ђердап 2.

Билатерални разговори министарстава двеју земаља и мешовитих комисија су у току како би се проценио хидролошки утицај на Дунав.

Осим тога, стручна јавност и еколошка удружења упозоравају на потенцијални негативни утицај на биодиверзитет, с обзиром на то да би се радови изводили унутар заштићеног подручја Националног парка Ђердап.

Због сложености преговора са Румунијом и високе цене, Влада Србије је паралелно као апсолутни краткорочни приоритет поставила изградњу РХЕ Бистрица (680 МW), за коју је припрема документације у завршној фази.

Ипак, отварање јавног позива преко америчке амбасаде потврђује да држава не одустаје од мегапројекта на Дунаву.

Претходни чланак

Јавни дуг Србије на крају априла био 39,21 милијраду евра, 41,5 одсто БДП-а

Sledeći članak

Ми снага народа тражи делотворније ангажовање државе на заштити Срба на Косову

Препоручујемо да погледате

Tramp

Трамп се не противи да руски танкер допреми 730.000 барела нафте Куби

Председник САД Доналд Трамп рекао је синоћ да “нема проблема” са тим да руски нафтни танкер код обале Кубе допреми помоћ том острву које је у тешкоћама због америчке нафтне блокаде. “Имамо танкер тамо. Немамо […]

План САД је пропао, ново руководство Ирана испоставило се још тврђе него раније

План САД је пропао, ново руководство Ирана испоставило се још тврђе него раније, преноси Волстрит журнал. Рат који је Трамп покренуо да би збацио режим у Техерану довео је до потпуно супротног резултата. Уместо „разумнијих“ […]

Иран је јефтиним дроновима натерао САД на велике трошкове — NYT

Јефтини БПЛ омогућили су Ирану да искористи празнине у америчким одбрамбеним улагањима. Цена производње једног дрона Shahed-136 износи од 20 до 50 хиљада долара. У исто време, америчке противваздушне ракете, попут Patriot-а, достижу и до […]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *