Компанија “Ахолд Делхаизе” (Делез), која је власник бројних малопродајних радњи у Србији и свету, затражила је арбитражу пред међународним судом у Вашингтону (ИЦСИД, Центер фор Сетлементс оф Инвестментс Диспутес) због наметнутих маржи у Србији.
Ову информацију најпре је објавио немачки Франкфуртер алгемајне цајтунг (ФАЗ).
Како је наведено у немачком дневнику, компанија је провела месеце у преговорима са властима у Србији како би се нашло заједничко решење, али без успеха.
Решење Владе Србије по тој уредби, како је наведено у тексту, ставило је подружницу “Делез Србија” у ситуацију да послује са губицима, одмах након усвајања тог документа.
У тексту се наводи да је “Ахолд Делез” најпознатији на свом домаћем тржишту по ланцу супермаркета Алберт Хајн, те да се Србија сматра значајним тржиштем, иако учествује са мање од пет процената у европској продаји те компаније.
Компанија пред судом оспорава пропис усвојен прошлог септембра, када је Влада Србије ограничила марже у 23 категорије производа на почетни период од шест месеци.
Наведено је да су велики трговински ланци погођени уредбом која се односи на више од три четвртине асортимана производа, што чини више од четири петине њихових прихода.
Како је истакнуто, без ових ограничења маржи, трговци на мало су пословали са нето приходима од само два до четири и по процента.
У тексту Франкфуртер алгемајне цајтунга наводи се и да је “Ахолд Делез” наводно затворио 25 продавница у Србији од септембра.
Пишу и да “Делез Србија” послује већ 25 година и да сада има 547 продавнице са више од 11.000 запослених.
Наведено је да као страни инвеститор у Србији “Ахолд Делез” може да оствари свој захтев за надокнаду штете не само кроз потенцијалну тужбу пред српским националним судом, већ и путем међународне арбитраже.
Основа за такве захтеве су билатерални инвестициони уговори или други међународни споразуми.
Подсећа се да је такав споразум постојао између Холандије и бивше Југославије.
Након распада мултиетничке државе, споразум је поново испреговаран између Србије и Холандије и ступио је на снагу 2004. године.
Подсећа се да поред тога постоји и споразум између земаља чланица ЕУ и Београда, који је на снази од 2013. године. (Извор: БЕТА)
