У времену убрзаних глобалних ломова, геополитика више није питање далеког света већ свакодневице сваког друштва. Иза сукоба интереса, граница и сила крију се дубља филозофска питања: о моћи, смислу, вредностима и природи човека у историји. Овај разговор покушава да повеже стратегију и мисао, политику и идеје, како би се савремени свет сагледао не само као шаховска табла држава, већ као одраз цивилизацијских избора. Редакција Геополитички Пулс вам представља писани интервју са новинаром Дарком Делићем.
Како бисте, са временске дистанце, оценили прву годину мандата Доналда Трампа?
Прва година владавине Доналда Т. је евидентан апокалиптички сценарио. Човек који је положио заклетву без Библије, човек који је прешао у јудаизам, човек који се обећао директно највећој експатриотској талмудистичкој НВО, а то је „Хабад Љубавич“ — истој оној организацији којој су нашли подземне тунеле у Њујорку и није нико одговарао за то.
Човек је јасно и отворено на платном списку ционистичких корпорација које раде у корист „Великог Израела“, вишевековног ционистичког плана. Ово су све јавни подаци, ко и како га финансира — они то више ништа не крију.
Само слепа и темељно тврдоглава особа може да изабере да свесно игнорише ове чињенице.
У ком моменту се данас налази спољна политика Србије?
Па, спољна политика Србије се нажалост своди на оно што је врх државе јавно изнео као „скривање од дневног реда историје“ под каменом. Не мислим да је паметно да државник било које земље каже тако нешто, јер се буквално јавно проглашавате неспремним да се браните од некога, као да се предајете унапред. Као да је историја питала било кога икада „да ли си неутралан или не“ пре но што га је очерупала.
Ипак, мора се рећи да тај „маки, само нас да обиђе“ став није само на врху државе — он се јасно очитава и доле у народу. Забога, колико пута смо сличне реченице чули међу нама самима?
Где бисте сврстали себе на политичком компасу?
На компасу бих себе сврстао у национал-бољшевика или, како на Западу то кажу, хришћанског социјалисту.
Социјализам без хришћанства и хришћанство без правилне редистрибуције зарада и средстава немају смисла.
Који су механизми друштвеног одговора на утицај организација, аналитичара и тинк-тенк мрежа финансираних из иностранства?
Ово питање је јако добро и јако тешко. Све од пада Милошевића и падања наше државе у тежак колонијални положај — „мишљења експерата“ и „експертских тимова“ јако скупо су коштала овај народ. Погледајмо само случај са Г17, чији репови и дан-данас оргијају овим друштвом на водећим местима.
Сада, те фигуре јесу ипак доста боље камуфлиране, кроз „центар за ово“ или „институт за оно“. Углавном служе за потпуну пацификацију народа и стабилизацију наратива о „стабилизацији“.
Ефективно, њихова сврха је да умирују становништво док кућа гори, да му са „академске и ученe стране“ објасне да је то у његовом интересу.
Биће и јесте јако тешко да се овим струјама одупре, али кроз те задатке и деловања ће се пробудити и најбољи међу нама. Није да их нема, али дремеж народа је фрапантан.
Ако бисте морали да издвојите тројицу људи за које мислите да ће служити земљи на најбољи могући начин, кога бисте пикирали?
Небојша Катић, Тиосав Пурић, Милан Вилић
Да ли имате амбиције у формално-образовном смислу и евентуалној академској каријери?
Имао сам амбиције али више их немам. Такође мора се признати нисам имао довољно стрпљења и радних навика за тако нешто, сваку поштену диплому стога изузетно ценим.
Ипак мора се додати битна вињета овде за све добронамерне људе; ову земљу нису уништили необразовани у тренеркама већ образовани у оделима и са актен ташнама. Чисто да то увек имамо у виду.
У ком смеру се тренутно креће Ваш медијски ангажман?
Па рекао бих у смеру у коме треба да се креће идеја водиља сваког иоле словесног у Србији, а ко има приступ икаквом медију. Питање је још колико ћемо и то моћи, јер обе стране политичке поделе имају јако интереса и капацитета да вам затворе приступе свуда. То је тзв. “тихо укидање”. Србија је нажалост постала све оно за шта смо се смејали Американцима, тако буде кад се не пази на часу.
Наша медијска сцена (минус руски медији) активно ради на томе да нас стави све под хаубу за трајну фризуру, хаубу у којој ће се мозгови скувати и у којој ћемо само имати право да знамо вести везане за блокаде и антиблокаде, вести везане за Запад и Израел, вести везане за шоу бизнис и “рекла казала” и вести везане за спорт. Не треба да чуди онда што толико пуно људи има тако искривљену перцепцију свих ових процеса у свету и зашто прича о “скривању под каменом” нажалост пролази као стратешко опредељење некада важног народа на духовној мапи света.
Како коментаришете БРИКС као политичко-економску платформу?
БРИКС је једина могућност и опција света који жели да измили ван канџи САД доминијума који је духовно управљан из Тел Авива, са својим војним крилом НАТО пакта и економским средствима притиска које чине ММФ, Светска банка и Европска централна банка.
Добрим делом, сви ови ратови по свету су последица тога што “западни свет” илити заправо Трећи Вавилон губи тло под ногама – губи своје поље идеолошке манипулације, губи економски рат (по њиховим рођеним статистикама) – сада остаје само војно поље. Може се рећи и Вољно Поље, будући да је источњачка политика БРИКС земаља покушај оних који за тај преображај имају снаге и воље и немају жељу да се крију под камењем, да гмижу. Држава би требала да распише референдум око тога да ли становници наше државе виде себе у БРИКС табору или у овом сатанистичком табору са вавилонистима који су нас бомбардовали, економски блокирали, друштвено блокирали, идејно блокирали. Наравно држава то неће урадити, ово помињем успут
Како видите наш став по питању Блиског Истока, све чвршћи загрљај Београда а посебно Бања Лука за центре моћи у Тел Авиву (Бања Луке и у контексту популизма према Трампу Милорада Додика) и релативну анти-иранску заступељност у српској јавности са обр стране Дрине?
Позиција око Републике Српске је клин у срце српском питању које покушава да се јудаизује преко отворене колаборације бањалучког врха са Тел Авивом.
Наравно ни тамо нема референдума о томе, додуше немам информације о томе какво је стање међу људима и да ли то народ већински одбија заправо или аминује. Исламофобија је преозбиљно и једино заправо функционално оружје ционистичких идеолошких центара, такође могу се наћи клипови на Јутјубу где рабини и ционистички идеолози отворено причају о томе како никако не сме да се дозволи да мржња међу хришћанским светом и исламским светом престане. На крају крајева, све циљеве које имају и спроводе раде буквално кроз ту агенду.
Бања Лука је у смртном загрљају циониста и то је прворазредна духовна и политичка опасност. Како може заједница која слави Св. Стефана као оснивачку да спасиоца види наследнике оних који су га зверски убили? Који су одрубили главу Јовану Претечи и који су на крају крајева жртвовали и Богочовека Христа? Која је логика иза тога? Јесмо ми заветни хришћански народ или смо у међудобу преименовани а да нам нико није јавио?
Боље да станем овде сада да не бих дошао у искушење да кажем свашта, пре свега из пијетета према том народу тамо који је крвљу заливао све те пределе, све од 1941. наовамо. За шта?
Како разумете концепт мултиполарности у савременом свету?
Концепт мултиполарности је, за оне који не знају, лични теоријски и политички допринос проф. Дугина – његова заоставштина свима нама и идеја водиља два најбитнија режима за ову идеју – људе у Москви и људе у Техерану. Професор Дугин је био у Ирану са својим сарадником Гејдаром Џемалом још почетком деведестих и та сарадња је била све интензивнија, до пропорција које сада видимо између две државе, боље рећи две цивилизације.
Споља то делује и јесте политички и стратешки пројекат. За тренирано око, за око изнутра које гледа кроз хоризонт Промисли, то је духовни и војни дијалог два стуба одбране против Трећег Вавилона – ортодоксног хришћанства и шиитског ислама.
Коју бисте књигу препоручили читаоцима?
“Лучу Микрокозма” и ако би могао још једну која ми је одмах ту, “Знакови поред пута”.
Две књиге у које полажем све што сам икада научио у животу.
Да ли се бавите спортом и колико Вам то значи у свакодневном животу?
Тренирао сам активно кошарку и престао сам нажалост током прве године средње школе. Не бавим се онолико колико би требао, али одвојим сваког пролећа/лета мало времена да шутирам на кош, сам. То су ми неке медитативне праксе остале из младости.
Иначе сам био пасионирани љубитељ спорта.
Који су Ваши циљеви за 2026. годину?
Циљеви за 2026. и сваку наредну су потпуно јасни свакоме ко је темељно у христологији: “Чекамо васкрсење мртвих и Живот будућег века”.
