За шест највећих банака у Србији 2025. година била је берићетнија него претходна јер су зарадиле скоро 1,2 милијарде евра, пише портал Данас.
Према неревидираним финансијским извештајима банака, њих топ шест и по величини активе и по профиту, зарадиле су прошле године нето 1,19 милијарди евра, односно 139 милијарди динара.
Иако је Народна банка Србије (НБС) прошле године увела ограничења каматних стопа, не само на стамбене, већ и на скоро све друге кредите грађанима, банке су се сасвим добро снашле.
Нето добит шест највећих банака, које контролишу скоро три четвртине банкарског тржишта (активе), за шест одсто је већа него 2024. године. То је добар показатељ пословања и остатка банкарског тржишта, који чини још 13 банака.
Највећи део зараде, као што је и уобичајено донеле су камате. Нето приходи од камата, када се од прихода од камата одузму расходи које банке плаћају за камате, износили су 182 милијарде динара. У еврима то је више од 1,5 милијарде евра. Ипак, упркос расту кредитне активности од чак 15 одсто, нето приход од камата је повећан за нешто мање од један одсто у односу на 2024. годину.
Зато су банке наставиле са праксом коју су започеле још у време ниских каматних стопа, а то је све већа и већа наплата провизија и накнада.
У 2025. години, шест највећих банака је на име прихода од накнада и провизија наплатило у нето износу 72,7 милијарди динара или око 620 милиона евра.
У односу на претходну, 2024. годину, ови приходи су увећани за скоро 11 одсто, а у односу на 2023. за чак 30 одсто.
Према речима Ненада Гујаничића, главног брокера Моментум секјуритиза, банке су близу профитног плафона још од 2024. године.
“Камате нису наставиле да расту, али су на довољно високом нивоу да банке имају изванредне профите. Приходи од камата неће значајније расти, дошли смо у фазу успореног раста или чак стагнације. С друге стране, нема трошкова по основу лоших кредита. Тако да су банке вероватно и у 2025. години имале принос на активу од око 20 одсто, што је фантазија и двоструко више него у ЕУ”, рекао је Гујаничић.
Истакао је и да су ограничења каматних стопа које је прошле године НБС увела на кредите становништву, постављена на нивоу који је већи од оног што су банке, углавном већ одобравале.
“То је била више превентивна мера да не дође до великог раста камата. На билансе банака није претерано утицала ни популистичка мера, одобравања стамбених кредита и онима који не би иначе испуњавали услове за кредите”, оценио је Гујаничић.
У прошлој години, на врх листе банака са највећим профитом, после две године вратила се италијанска Интеза банка. Они су нето инкасирали, према неревидираном билансу успеха, 264,9 милиона евра. У односу на 2024. годину, добит ове банке је повећана за 36 милиона евра.
Аустријска Рајфајзен банка, је са нето профитом од скоро 248 милиона евра на другом месту, након две године на челу српског банкарског сектора. У односу на 2024. годину, профит ове банке је смањен за око 1,3 милиона евра.
Трећа је мађарска ОТП банка са добити од 201,5 милиона евра, што је пад за 18,5 милиона евра у односу на 2024. годину. Још једна италијанска банка, Уникредит, је остварила нето добит од 198 милиона евра, што је за око 2,5 милиона мање него годину пре.
На петом месту је словеначка НЛБ Комерцијална банка са 155 милиона, и растом добити од 13,3 милиона евра за годину дана.
На шестом месту је једина банка у домаћем власништву у овој групи, АИК банка са 123,6 милиона евра. Њихова добит је повећана за чак 41 милион евра у односу на 2024. годину, мада треба имати на уму да су у марту прошле године интегрисали у своје пословање Еуробанк Директну банку која је претходних година остваривала добит од петнаестак милиона евра.
Каматна стопа која у великој мери одређује све каматне стопе на динаре, референтна каматна стопа је већ годину и по дана на непромењеном нивоу од 5,75 одсто.
Гујаничић је рекао да је очигледно и НБС свесна да је инфлација у Србији висока и да забрањива то што “није било простора да се смањи”.
“Европска централна банка (ЕЦБ) је у међувремену преполовила своју каматну стопу и очекује се да од јуна крене у нови циклус, повећавања каматне стопе. Чини се да ће и наша централна банка од јуна пратити ЕЦБ и почети да диже камату”, рекао је Гујаничић.
