У марту 2026. године девизне резерве су смањене за 1,3 милијарде евра под утицајем истовременог раздуживања државе, интервенција Народне банке Србије (НБС) на девизном тржишту и изненадног пада цене злата, пише портал Данас.
Девизне резерве НБС у последњих годину дана кретале су се у распону од око 27,4 до готово 29,8 милијарди евра, уз повремене јаче осцилације које су, углавном биле последица отплате државних обавеза, интервенција централне банке и кретања цена злата.
На крају марта 2025. године бруто девизне резерве износиле су 28,5 милијарди евра, да би већ у наредним месецима уследио пад. Најнижи ниво забележен је у мају 2025, када су резерве пале на 27,4 милијарде евра.
Од лета 2025. почиње постепен опоравак. Већ у јулу резерве скачу за готово милијарду евра – на 28,3 милијарде, а раст се наставља и у наредним месецима. Кључни фактор тада више нису само девизни токови, већ и тржишни ефекти, пре свега, раст цене злата. НБС је у том периоду и додатно повећавала златне резерве куповином злата из домаће производње.
До краја јесени 2025. девизне резерве достижу око 29,3 милијарде евра и практично стагнирају на том нивоу. У октобру и новембру раст је био минималан, иако је цена злата и даље позитивно утицала на укупну вредност резерви.
Крајем године поново долази до пада. У децембру 2025. резерве се спуштају на око 29 милијарди евра, док почетак 2026. поново доноси раст.
У јануару резерве расту на 29,4 милијарде евра, а у фебруару достижу и највиши ниво у овом периоду – 29,8 милијарди евра. Тај раст готово у потпуности је био последица снажног повећања цене злата на међународном тржишту.
Међутим, у марту долази до наглог пада, девизне резерве се смањују за више од 1,3 милијарде евра и падају на 28,5 милијарди. То је уједно и највећи месечни пад у посматраном периоду. Главни разлози су, према објави НБС, отплата државних обавеза, продаја девиза, али и изражен негативан тржишни ефекат због пада цене злата.
Како се наводи у саопштењу НБС, вредност златних резерви је смањена у марту за 652,5 милиона евра услед деловања тржишних фактора, смањења цене злата у доларима и јачања долара према евру.
Према извештају, одливи из девизних резерви по основу нето отплате кредита и плаћања других девизних обавеза државе износили су 443,3 милиона евра, док је интервенција НБС на домаћем девизном тржишту нето продајом девиза однела 410 милиона евра.
Подсетимо, цена злата је дуго бележила раст, а стигла је и до историјског максимума од око 5.600 долара по унци. Међутим, крајем јануара кренуо је пад цена, а тренутно се злато креће на нешто више од 4.800 долара по унци.
Ово може бити алармантно за девизне резерве Србије, јер злато чини све већи фактор у њиховој структури.
Пре шест месеци, односно у септембру прошле године, резерве злата су износиле 51,7 тона и имале су вредност нешто већу од 5,4 милијарде евра и то је чинило 18,7 одсто бруто девизних резерви. Међутим, у марту је злато чинило скоро четвртину девизних резерви са 24,4 одсто. Резерве злата су у марту износиле 53,7 тона уз вредност од 6,9 милијарди евра.
Директор и оснивач “ББС Цапитал инвестмент гроуп”, Владимир Васић рекао је да овај пад не би тумачио као аларм, већ као израженију месечну осцилацију.
“Пад је резултат комбинације фактора – отплате спољног дуга, интервенција НБС на девизном тржишту и негативних тржишних ефеката, пре свега пада цене злата. Кључно је да су резерве и даље на високом и стабилном нивоу, што значи да систем није угрожен”, оценио је он.
Додао је да девизне резерве јесу стабилне, али та стабилност није у потпуности “чиста”.
“Значајан део вредности резерви зависи од тржишних кретања, посебно цене злата, које чини значајан део портфолија. То значи да део раста или пада резерви није резултат домаће економије, већ глобалних тржишта”, рекао је Васић.
Према његовом мишљењу, резерве би, вероватно биле у паду и без досадашњег раста цене злата.
“Раст цене злата у претходном периоду значајно је допринео повећању вредности резерви и амортизовао друге негативне факторе. Без тог ефекта, пад резерви би био видљив и раније и вероватно израженији”, оценио је Васић.
На основу овог једног месеца не може се, према његовим речима, говорити о тренду.
“Март је показао осетљивост резерви на цену злата, али су таква кретања често реверзибилна. У наредним месецима кључни фактори биће глобална кретања каматне стопе, долар и геополитичке тензије. Зато је реалније очекивати осцилације него јасан силазни тренд”, рекао је Васић.
Подсетио је да НБС користи девизне резерве за очување стабилности курса, што је део њене стандардне политике.
“То тренутно јесте одрживо због високог нивоа резерви. Међутим, дугорочна одрживост зависи од тога да ли ће постојати континуирани девизни приливи и стабилно окружење. Ако би притисци трајали дуже, цена такве политике би расла”, упозорио је он.
Високе девизне резерве представљају, како је рекао, важан заштитни механизам, али не значе аутоматски да су сви економски фундаменти једнако снажни.
“Оне могу донекле ублажити или прикрити одређене слабости, али их не решавају. Зато је важно посматрати ширу слику – фискалну политику, структуру привреде и одрживост раста”, закључио је Васић.
Из НБС су рекли да је током 2026. године цена злата бележила прилично волатилна кретања, у складу са глобалним дешавањима.
“Иако се злато сматра активом ‘сигурног уточишта’, што значи да у периодима појачане неизвесности добија на вредности, од избијања сукоба на Блиском истоку, други фактори су утицали на пад његове цене на међународном тржишту. Сукоб у Ирану и проблеми везани за Ормушки мореуз довели су до снажног раста цене енергената, што је условило очекивање економиста и инвеститора да би поново могло да дође до глобалних инфлаторних притисака, уколико сукоб потраје”, навели су из НБС.
У складу са тим, како појашњавају, тржишни учесници све више очекују повећање каматних стопа или бар њихов останак на садашњим нивоима, што смањује атрактивност злата као некаматоносне класе активе.
Поред тога, они подсећају да је долар, такође, бележио јачање од почетка рата, што смањује привлачност злата чија се цена изражава у америчкој валути, чинећи га скупљим у другим валутама.
“Додатно, овај пад цене злата, указује на промену расположења међународних инвеститора, којима су потребна ликвидна средства за покривање обавеза (попут позива по маргинама, тзв. маргин цаллс) или како би једноставно реализовали профит на нивоима који су и даље виши од нивоа њиховог улагања у злато (тзв. “профит такинг” трансакције)”, рекли су из НБС.
Они указују да је још један од разлога који стоје иза пада цене злата и раст обима распродаје ЕТФ инструмената који су подржани златом, услед повећане потребе међународних инвеститора за ликвидношћу у циљу покривања губитака по појединим класама активе на другим тржиштима.
“И поред свега остаје изражена вероватноћа да ће злато задржати статус ‘сигурног уточишта’, нарочито у случају продуженог трајања рата, даљег раста цена нафте и појачаних инфлаторних притисака, што би све заједно могло значајно умањити изгледе глобалног раста. Претходних недеља поново се бележи раст цене злата у доларима на међународном тржишту, и посматрано од почетка године цена злата је повећана за 11 одсто”, навели су из НБС.
Када је реч о куповини злата у земљи, из НБС истичу да су у марту наставили да редовном динамиком од компаније Зиђин Копер из Бора, купују злато највишег квалитета, те да намеравају да и у наредном периоду наставе са континуираном куповином злата на домаћем тржишту.
“Тиме не само да се доприноси додатној диверсификацији структуре девизних резерви, већ их и увећава, јер НБС плаћања златних полуга обавља из динара, а не из девиза као у случају куповине на међународном тржишту (када се ниво девизних резерви не мења, већ само њихова структура)”, навели су.
Када је реч о девизним интервенцијама, подсећају да је НБС у марту нето продала 410 милиона евра, ради очувања стабилности курса динара према евру.
“У марту су наставили да делују депрецијацијски притисци узроковани, пре свега, деловањем сезонског фактора, појачаном тражњом за девизама увозника енергената која је уобичајена појава у првом кварталу године. Такође, у овом периоду је уобичајено и смањење понуде девиза појединих резидената који се обично јављају на страни продаје девиза остварених по основу извоза и страних директних инвестиција. Почетком године смањен је и утицај раста нето индексиране имовине банака, као снажног фактора на страни понуде девиза током претходних месеци, такође великим делом услед деловања сезонског фактора”, објаснили су из НБС.
Међутим, како додају, крајем марта и почетком априла долази до слабљења деловања сезонског фактора, што је у првој половини априла довело до појаве апрецијацијских притисака.
“У складу са тим, у првој половини априла, НБС је нето купац девиза на међубанкарском девизном тржишту”, истакли су из НБС.
