Држава Србије се ове недеље задужила 27,6 милијарди динара (око 235 милиона евра) продајом динарских обвезница за које је морала да обећа већи принос него прошлог месеца, објавио је портал Бизнис.рс.
Србија је у уторак продала петогодишње државне обвезнице из реотворене емисије која је први пут емитована 28. јула прошле године, а на наплату допевају 30. јула 2030. године, са купонском стопом од 4,5 одсто.
Међутим, тржиште је проценило да тај принос није довољан, па је држава инвеститорима морала да обећа зараду од пет одсто, што је за 0,41 одсто више него приликом продаје обвезница из исте емисије у мају.
Тада је држава продала обвезнице исте рочности и са истим датумом доспећа у вредности 2,2 милијарде динара по стопи приноса од 4,59 одсто годишње.
Уколико се упореде сва овогодишња задуживања по основу исте хартије од вредности, јасно се показује постепен раст приноса који је у јуну знатно повећан превасходно због погоршања услова задуживања у условима геополитичких поремећаја.
Држава се почетком године задуживала уз приносе који су били чак и нешто нижи од купонске стопе од 4,5 одсто, па је тако у јануару плаћала инвеститорима 4,49 одсто. На фебруарској и мартовској аукцији цена је била 4,55 одсто, у мају је достигла 4,59, а мање од месец дана касније и целих пет одсто.
Фискални савет упозорио је ових дана да у контексту процене задужености државе не би требало узимати у обзир само ниво јавног дуга као удео у БДП-у, већ и износе које држава исплаћује за камате, навео је портал.
“Чак и кад се посматра тренутни ниво јавног дуга који на први поглед делује релативно ниско, важно је имати у виду да се Србија задужује по каматним стопама које су скоро двоструко више од просека ЕУ. Због тога, иако има приближно упола мањи јавни дуг од просека ЕУ, за камате издваја скоро исти део БДП-а (1,9 одсто у односу на 2,1 одсто), навео је Фискални савет у анализи Фискалне стратегије за период од 2027. до 2029.
Фискални савет оцењује да то не доводи у питање општу оцену стабилности јавних финансија Србије, али показује да је маневарски простор фискалне политике у средњем року ипак нешто ужи него што бројеви и анализе из Стратегије сугеришу.
Фискална стратегија за период од 2027. до 2029. године предвиђа постепено смањење јавног дуга са 44,7 одсто БДП-а на крају 2025. на 43,9 одсто до краја 2029. године.
