Резултати финансијског сектора у Србији у претходној и овој години показују да глобални потреси нису озбиљније уздрмали пословање водећих финансијских играча на домаћем тржишту, наведено је у најновијој едицији Финансије Топ 2025/26, коју сваке године издаје економски месечник Бизнис и финансије.
То се посебно односи на банке, које су 2025. године оствариле рекордну добит од 166,5 милијарди динара или око 1,4 милијарде евра.
Принос на капитал износио је 17,3 одсто, што је повећање од 40 базних поена у односу на претходну годину, док је овај показатељ профитабилности у односу на 2021. годину увећан за више од 10 процентних поена.
Податак да је 16, од укупно 19 банака забележило профит, већи од милијарду динара 2025. године и да би се са толиком зарадом рангирале међу 100 највећих домаћих компанија према оствареној добити, најбоље илуструје доминацију банкарског сектора на српском финансијском тржишту, истиче се у едицији тог магазина.
Највећи профит у апсолутном износу има Интеса са 31 милијардом динара, а следе Раиффеисен и Уницредит са 29,1 односно 23,2 милијарде динара.
Те три банке, које се годинама налазе у врху домаћег банкарског сектора, оствариле су принос на капитал изнад границе од 20 процената. Претходне године, осам банака заузимало је 87 одсто укупног тржишта, док су све остале имале удео испод три одсто.
У првом тромесечју 2026. нето приходи банака од камата порасли су на 61,4 милијарду динара, док је нето приход од накнада и провизија скочио на 25,2 милијарде динара. Упркос томе, нето резултат банака је ослабио 14 одсто, на 41,1 милијарду динара, првенствено због изостанка високих осталих прихода убележених у истом периоду прошле године и повећаних трошкова зарада.
Када је у питању појединачна добит, Интеса је задржала водећу позицију са профитом од 8,2 милијарде динара, док је друго место, такође са увећаним крајњим резултатом од 7,8 милијарди, заузела Раиффеисен банка. Остале водеће банке на тржишту, ОТП банка, НЛБ Комерцијална банка, УниЦредит и АикБанк, забележиле су пад добити, што свакако не мора бити поуздан показатељ пословног тренда и за остатак године.
У међувремену, наставља се притисак акционара да банке још више “набилдују” резултате који су, вероватно већ близу плафона, имајући у виду расположиве капацитете домаће привреде и грађана, оцењује се у едицији Финансије Топ.
Укупна премија осигурања у 2025. години порасла је око осам одсто, на приближно 191,15 милијарде динара, при чему је убедљиво доминирало неживотно осигурање са износом од 157,45 милијарди динара. Претходне године, осигуравачи су увећали зараду за 30 одсто, на 14,7 милијарди динара, а око 70 одсто премије било је у рукама пет највећих осигуравача, истиче се у едицији.
На тржишту је предводило Дунав осигурање са укупном премијом од 50 милијарди динара, а највећи део премије од 44,3 милијарде генерисан је управо у неживотном осигурању. На другом месту је Генерали са укупном премијом од 35,5 милијарди динара, а у првих пет су још ДДОР (преко 20 милијарди), Wиенер Стäдтисцхе (19,8 милијарди) и Триглав (14,5 милијарде).
Свих тих пет друштава, највећих на тржишту по оствареној премији, имало је раст зараде у 2025. години у односу на претходну. Дунав осигурање је поново било најпрофитабилније са исказаном добити од 4,3 милијарде динара, а следе Генерали са профитом од 3,8 милијарди, ДДОР (1,8 милијарди), Wиенер Стäдтисцхе (1,7 милијарди), док је Триглав за годину дана увећао зараду са 116 милиона на чак 650 милиона динара.
Вредност новозакључених уговора финансијског лизинга у Србији премашила је једну милијарду евра у 2025. години, при чему је највећи раст забележен у сегменту путничких возила са вредношћу од 506,9 милиона евра, док је укупна актива лане износила 1,93 милијарде евра.
У првом тромесечју 2026. вредност новозакључених уговора пала је за 10 одсто, првенствено због смањеног финансирања комерцијалних и теретних возила, док су путничка возила, машине и опрема забележили раст у односу на исти период претходне године.
Истовремено, према подацима у едицији Финансије Топ, број новозакључених уговора повећан је за 11,5 одсто у првом тромесечју, што указује да тражња за овом врстом финансирања наставља да расте, упркос нижој просечној вредности појединачних трансакција.
Претходне године, нето имовина добровољних пензијских фондова достигла је 66,71 милијарди динара, док је у првом тромесечју текуће године забележен пад на 66,42 милијарде, али не због кризе у индустрији, већ услед кретања на финансијским тржиштима. Овај сектор је изразито концентрисан, јер прва три пензијска фонда држе више од 80 одсто тржишта.
У претходних пет година број чланова порастао је за око 10 одсто, а имовина приближно 36 одсто, што указује да добровољна штедња и даље представља само допуну у систему пензијског осигурања. Истовремено, ово тржиште се постепено помера од индивидуалне ка корпоративној штедњи, јер послодавци настоје да и на овај начин привуку и задрже запослене.
То потврђују подаци о приходима пензијских фондова, према којима око 40 одсто потиче од индивидуалних уплата, 35 одсто од послодаваца и 25 одсто је из пензијских планова послодаваца, који представљају организовани модел добровољне пензионе штедње за запослене.
Инвестициони фондови у Србији су од почетка оснивања 2007. године до 2025. увећали своју имовину десет пута. На крају прошле године имовина УЦИТС фондова достигла је око 234,5 милијарди динара, приближно две милијарде евра, док је крајем маја 2026. износила око 233,7 милијарди динара. Број нових чланова порастао је 2025. за скоро 20.000, а у поређењу са 2024. годином, међу новим улагачима било је 41 одсто више оних који су улагали у мање ризичне новчане фондове.
Имајући у виду да новчани фондови имају највећи удео у укупној имовини УЦИТС фондова, највише средстава пласирано је у банкарске депозите (78 одсто) и дужничке хартије од вредности, претежно обвезнице (17 одсто), док је у акције било уложено свега два одсто средстава.
Вредност имовине алтернативних инвестиционих фондова у 2025. износила је око 30 милијарди динара, односно око 258 милиона евра. Алтернативни инвестициони фондови са јавном понудом, највећи део имовине уложили су у хартије од вредности и краткорочне депозите.
Енергетски интензивне индустрије, транспорт и логистика, прехрамбена производња, пољопривреда, грађевина, као и фирме које у великој мери зависе од сировина из увоза, тренутно су најподложније последицама кризе на Блиском истоку, процењују представници банака у анкети месечника Бизнис и финансије.
Уколико се глобалне тензије продубе и НБС заоштри монетарну политику, то би могло повећати трошкове финансирања привреде, успорити кредитну активност, посебно када је реч о инвестицијама, док би тражња за финансирањем обртних средстава остала стабилнија, оцењују у домаћим банкама. Банкари негирају критике да повећано кредитно задуживање државе истискује привреду, уз аргументе да су банке високоликвидне и захваљујући томе могу без проблема да финансирају и јавни и приватни сектор.
Осигуравачи такође прогнозирају да би раст инфлације могао повећати просечне штете, па тиме и цене полиса, као и да све већи трошкови попут зарада, енергије и превоза додатно смањују профитабилност пословања.
Када је реч о евентуалној концентрацији домаћег тржишта осигурања, очекивања осигуравача су опречна – од оних да се ништа битније неће променити у следећих три до пет година, до предвиђања да ће се готово сигурно смањити број осигуравајућих друштава већ у наредних годину или две, наводи се у едицији Финансије Топ 2025/26.
