Епидемија хантавирусних инфекција на крузеру у Јужном Атлантику и у којој је за сада оболело седам особа од којих су три преминуле, изазвала је доста медијске пажње и довела до узнемирења јавности, а Институт за јавно здравље Србије “Др Милан Јовановић Батут” саопштио је да је у протеклих десет година у Србији забележено 127 случајева, као и да се оне најчешће испољавају у два облика – хеморагијска грозница са бубрежним синдромом (ХГБС) и хантавирусни плућни синдром (ХПС).
Kако се наводи, хантавирусне инфекције представљају групу зооноза изазваних вирусима из фамилије “Хантавиридае”, а природни резервоари ових вируса су глодари, док се човек најчешће инфицира инхалацијом аеросола контаминираног излучевинама заражених животиња.
“Пренос са човека на човека је изузетно редак и забележен је само код појединих сојева. Процењује се да се широм света сваке године догоди од 10.000 до више од 100.000 инфекција, са највећим бројем случајева у Азији и Европи”, наводе из Батута.
Истиче се да се ХГБС претежно јавља у Европи и Азији, а изазивају је вируси као што су “Хантаан”, “Добрава-Београд” и “Пумала”.
Додаје се да болест обично почиње нагло, са високом температуром, главобољом, боловима у леђима и стомаку, као и општом слабошћу, а касније се развијају бубрежни и хеморагијски синдром, док је смртност релативно ниска и креће се од 1 до 15 одсто.
ХПС је заступљен углавном у Северној и Јужној Америци, а најчешће је повезан са “Син Номбре” вирусом и, за разлику од ХГБС, ХПС се карактерише доминантним захватањем плућа.
“Почетни симптоми су неспецифични и подсећају на грип, али се брзо развија респираторна инсуфицијенција. ХПС има знатно вишу стопу смртности у односу на ХГБС, често између 30 одсто и 50 одсто”, наводи се у саопштењу.
Основна разлика између ХГПС и ХПС је у циљном органском систему и у клиничкој слици.
“ХГБС примарно погађа бубреге и карактерише се поремећајем функције бубрега и могућим крварењем, а ХПС доминантно захвата плућа и доводи до тешке респираторне инсуфицијенције. Географска дистрибуција је такође различита: ХГБС је типична за Европу и Азију, док се ХПС јавља у Северној и Јужној Америци”, објаснили су.
У Србији је за последњих десет година регистровано 127 случајева ХГБС, а у 2024. години је пријављено 11 оболелих особа од ХГБС, са стопом инциденције 0,17 на 100.000 становника.
“Регистрован је један смртни исход, док епидемијског јављања ове болести у 2024. години није било. Током 2025. године забележена су само два случаја ХГБС, без смртних исхода”, истиче се у саопштењу.
Kако су навели, не постоји специфична антивирусна терапија или вакцина за хантавирусну инфекцију, а лечење је фокусирано је на клиничко праћење и лечење респираторних, срчаних и бубрежних компликација. Додали су да рани приступ интензивној нези побољшава исходе, посебно код пацијената са кардиопулмоналним синдромом изазваним хантавирусом.
Спречавање инфекције хантавирусом првенствено зависи од смањења контаката између људи и глодара, а ефикасне мере укључују одржавање чистоће у домовима и на радним местима, заптивање отвора који омогућавају глодарима да уђу у зграде, безбедно складиштење хране, коришћење безбедних пракси чишћења у подручјима контаминираним глодарима, избегавање сувог метења или усисавања измета глодара, влажење контаминираних подручја пре чишћења, као и јачање пракси хигијене руку, наводи се у саопштењу.
